Promena vremena, boravak u zatvorenim prostorima i početak školske godine doneli su ono što se svake jeseni ponavlja - povećan broj respiratornih infekcija. Međutim, ovog puta podaci iz Beograda pokazuju značajan skok broja obolelih.
Grip otkriven u Beogradu
Prema podacima koje je iznela dr Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija u Beogradu prošle nedelje povećan je za 40 odsto u odnosu na treću nedelju septembra. Ukupno je registrovano 11.135 obolelih Beograđana.
Još veći rast zabeležen je kod oboljenja sličnih gripu - registrovan je 421 slučaj, što predstavlja povećanje od čak 78 odsto u odnosu na treću nedelju septembra.
Doktorka objašnjava da na širenje infekcija utiču i škole i vrtići, gde veliki broj dece boravi u istom prostoru.
- Kolektivi sami po sebi predstavljaju veći rizik za širenje respiratornih bolesti. I ovo nije "uobičajena situacija". Svake godine u ovo vreme imamo povećani broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija. Evo podataka za Beograd: prošle nedelje, u odnosu na treću nedelju septembra, imamo povećanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija za 40 odsto. Ukupan broj: 11135 obolelih Beograđana, a oboljenja slična gripu: 421 slučaj, što je u odnosu na treću nedelju septembra uvećanje za 78 odsto - ističe dr Slavica Maris.
Rinovirus i adenovirus među najčešćim virusima
Kada je reč o virusima koji se u ovom periodu najčešće izoluju, doktorka navodi pre svega rinovirusne infekcije i adenoviruse.
Pored respiratornih virusa, u ovom periodu registruju se i stomačni virusi, naročito među decom koja borave u kolektivima. Među njima je na prvom mestu norovirus, dok se i adenovirus može javiti sa simptomima koji zahvataju digestivni sistem.
Situacija, međutim, nije ograničena samo na ove viruse. Prema rečima doktorke Maris, poslednjih nekoliko nedelja registrovani su i sporadični slučajevi gripa tipa A, kao i sporadična izolacija kovida.
Od virusa koji se najčešće izoluju u ovom periodu, to je pre svega rino virusne infekcije, odnosno rinovirus, i adenovirusi. Ali, sem respiratornih virusa, imamo i stomačne viruse koje registrujemo u ovom periodu, naročito u dečijim kolektivima. Na prvom mestu norovirus, ali i adenovirus se izoluje.
Temperatura, bol u grlu i curenje nosa - kada ipak treba otići kod lekara?
Jedno od najčešćih pitanja kada se pojave prvi simptomi jeste da li odmah treba otići kod lekara ili je dovoljno ostati kod kuće i odmoriti se. Kod blaže kliničke slike, koja može da podrazumeva bol u grlu, bolove u mišićima, temperaturu ili sekreciju iz nosa, doktorka kaže da nema potrebe odmah odlaziti kod lekara.
Međutim, postoje simptomi koji ne bi trebalo da se ignorišu.
Posebno je važno obratiti pažnju na trajanje visoke temperature, ali i na probleme sa disanjem i bol u grudima. Na primer, ako imate bolove u grlu, bolove u mišićima, ako imate temperaturu, ili sekreciju iz nosa, ne treba se odmah javljati lekaru. Ali, ako temperatura, koja je viša od 38°C, traje više od 2 ili 3 dana, i ako se uoči otežano disanje, kratki dah, bolovi u grudima, svakako se treba odmah javiti lekaru.
Kako da smanjimo rizik od zaraze
Pošto se respiratorne infekcije lakše šire u zatvorenim prostorima, posebno tamo gde boravi veliki broj ljudi, jedna od osnovnih mera jeste izbegavanje takvih prostora kada je to moguće.
Tamo gde nije moguće izbeći kolektive i zatvorene prostorije, važnu ulogu ima provetravanje. Doktorka savetuje i što više boravka na otvorenom, fizičku aktivnost, dovoljno sna i odgovarajuću ishranu.
Gužva u Domovima zdravlja
Doktorka Marijana Mandić Ristić, koja je govorila za jutarnji program BLIC TV, kaže da se u Domu zdravlja Vračar trenutno beleži povećan broj pacijenata sa akutnim respiratornim tegobama. Pored njih, lekarima se javljaju i pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, kao i hronični bolesnici koji dolaze po redovnu terapiju i upute.
Kako objašnjava, veća gužva u čekaonicama počinje nešto kasnije tokom jutra, ali trenutno nije reč o ogromnom broju pacijenata. Ipak, respiratorne tegobe su među onima zbog kojih se građani sve češće obraćaju lekarima.
Ko je najugorženiji
Iako respiratorne infekcije mogu pogoditi svakoga, nisu svi pacijenti podjednako osetljivi na njihove posledice.
Doktorka posebno izdvaja starije osobe, pacijente koji se leče od malignih bolesti, osobe sa imunodeficijencijom, kao i one koji imaju hronične bolesti, naročito bolesti pluća. Kod njih, kako objašnjava, svaki virus može napraviti veći problem nego kod zdravih pacijenata.
Deca su takođe među osetljivijim grupama zbog boravka u kolektivima, iako ih lekari opšte medicine ne prate kao svoje pacijente.
Autor: D.B.
