Vremenske prilike u Srbiji narednih dana biće promenljive. Jutra će biti sveža i hladna, dok će dnevna temperatura postepeno oscilirati, uz smenu sunčanih i oblačnih perioda i mestimičnu kišu. Za vikend se očekuje stabilizacija vremena i porast temperature.
Kako navodi Republički hidrometeorološki zavod Srbije do kraja sedmice jutra će biti sveža, dok će se maksimalna dnevna temperatura kretati od 17 do 25 stepeni.
- Danas umereno do potpuno oblačno, na, zapadu, istoku i jugu još ponegde sa slabom kišom, a krajem dana postepeno razvedravanje. U četvrtak pretežno sunčano i malo toplije, ali se kasnije posle podne očekuje novo naoblačenje koje će krajem dana i tokom noći na severu i zapadu, a u petak i u ostalim predelima Srbije usloviti kratkotrajnu kišu i lokalne pljuskove. Za vikend i početkom sledeće sedmice suvo sa dužim sunčanim intervalima i toplije - saopštio je RHMZ.
Marko Čubrilo, koji se bavi meteorologijom, naveo je u svojoj Fejsbuk prognozi da će temperaturno sreda biti slična utorku, uz malo slabiji vetar i terku pojavu podavina.
- U četvrtak bi na kratko otoplilo uz maksimume do 24 stepena. Krajem četvrtka sledi spuštanje još jednog, hladnog fronta koji će prvo severozapadu, a u petak i ostalim delovima regiona doneti kišu i novo pojačanje severozapadnog vetra i bure duž Jadrana. Na najvišim planinama istočne BiH, Crne Gore i Srbije ponovo može biti susnežice i snega - navodi Čubrilo.
Prema njegovim rečima, u petak se očekuje relativno sveže vreme uz maksimume od 8 do 18 stepeni.
- Od vikenda sledi jačanje anticiklona uz stabilizaciju vremena. Noći vedre i hladne, ponegde uz pojavu magle i minimume od 4 do 14 stepeni, tako da su na najvišim planinama i dalje mogući slabi mrzevi, ali tokom dana sunčano i relativno toplo uz maksimume od 19 do 27 stepeni.
Mogućnost jačeg zahlađenja se za sada kao vrlo nesigurno opcija naslućuje oko 05. oktobra. Narednih dana prava jesen na najvišim planinama moguć i sneg - ističe Čubrilo.
A kada je reč o zimi, prve prognoze već daju naznake kakvo bi nas vreme moglo očekivati u narednim mesecima. Meteorolozi za sada ne očekuju pouzdanu sliku celokupne sezone, ali dugoročni modeli ukazuju na određene trendove koji bi mogli obeležiti zimu u Srbiji.
I u oktobru se očekuje još letnjih dana. U istom mesecu, biće i mraznih dana, a njihov broj će se povećati u novembru, kada se očekuju i prvi ledeni dani, kao i formiranje snežnog pokrivača u nižim predelima, pokazuje sezonska prognoza do kraja godine Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Topla jesen sa padavinama iznad proseka
Jesen u Srbiji biće topla, sa padavinama iznad proseka, iz koje ćemo polako ulaziti u mrazne, ledene, pa dane sa snežnim pokrivačem.
Na osnovu poslednjih rezultata numeričkih klimatskih modela za sezonsku prognozu vremena, u Srbiji će, prema RHMZ, jesen biti topla sa količinom padavina iznad prosečnih vrednosti.
Klimatski izgledi za oktobar 2026. godine
Po prognozi RHMZ, oktobar će u celoj Srbiji biti prosečno topao sa količinom padavina iznad prosečnih vrednosti.
- Tokom treće dekade oktobra očekuju se temperature do 2 stepena iznad proseka. Srednja oktobarska temperatura biće od 11 do 15 stepeni, a u planinskim predelima od 6 do 10.
Foto: Tanjug/Ana Paunković
Očekuje se srednja maksimalna temperatura vazduha od 18 do 22 u nižim predelima, a u planinskim od 10 do 17, dok će srednja minimalna temperatura vazduha biti u intervalu od 7 do 11, a u planinskim predelima od 3 do 7 - navodi se u prognozi RHMZ.
Tri letnja i tri mrazna dana u oktobru
Kako se navodi, u oktobru se očekuje do tri letnja dana sa maksimalnom temperaturom iznad 25 stepeni.
Takođe, prognoziraju se i do tri mrazna dana, sa minimalnom temperaturom vazduha nižom od 0 stepeni, dok će njihov broj na planinama biti veći - od četiri do 10 mraznih dana.
Padavine u oktobru iznad višegodišnjeg proseka
Tokom oktobra se prognozira količina padavina iznad granica višegodišnjeg proseka - u nižim predelima u intervalu od 40 do 80 mm, a na planinama do 90 mm.
Očekuje se da u oktobru broj dana sa padavinama u nižim predelima bude od 9 do 12, a u brdsko-planinskim krajevima do 14 dana.
Klimatski izgledi za novembar 2026. godine
Novembar će biti prosečno topao i prosečno kišan.
Srednja novembarska temperatura vazduha se prognozira u intervalu od 6 do 8, a u planinskim predelima do 4.
- Očekuje se srednja maksimalna temperatura vazduha za novembar u intervalu od 10 do 14 u nižim predelima, u planinskim predelima od 5 do 10, a srednja minimalna temperatura vazduha u intervalu od 2 do 6, a na planinama od -2 do 1.
Prvi ledeni dani u novembru
U nižim delovima Srbije prognozirano je od 6 do 12 mraznih dana, sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0 stepeni, a na planinama od 14 do 19 dana.
- Broj ledenih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0 stepeni, očekuje se na planinama u intervalu od tri do šest dana - navodi se u sezonskoj prognozi RHMZ.
Tokom novembra se prognozira količina padavina u granicama višegodišnjeg proseka u većem delu Srbije.
- Prognozira se novembarska količina padavina u nižim predelima od 40 do 70 mm, a na planinama do 90 mm. Broj dana sa padavinama se očekuje u intervalu od 9 do 12 dana, a u brdsko-planinskim krajevima do 17 dana. U nižim predelima, u poslednjoj dekadi meseca, moguć je jedan do dva dana sa snežnim pokrivačem, a na planinama od dva do 10 dana.
Blaži i prosečno vlažan decembar
Po sezonskoj prognozi, srednja minimalna temperatura vazduha u decembru biće iznad višegodišnjeg proseka sa vrednostima za 1 do 2 stepena iznad višegodišnjeg proseka.
U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom decembra biće oko 8.8 stepeni.
Mesečna suma padavina tokom decembra zadržavaće se u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima do 5 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek.
U Beogradu i široj okolini decembarska suma padavina iznosiće oko 52 mm.
Snažni El Ninjo
Predstojeća zima 2026/2027. mogla bi da bude prilično neobična u velikom delu Evrope. Prve dugoročne prognoze ukazuju na mogućnost snažnog El Ninja, dok dva velika prognostička sistema trenutno pokazuju da bi snega na evropskom kontinentu moglo da bude znatno manje od uobičajenog.
Foto: Tanjug AP/Yuya Shino/Kyodo News
Posebno bi pogođene mogle da budu nizije i područja na manjim nadmorskim visinama, dok su izgledi za ozbiljniji snežni pokrivač bolji na visokim planinama i u severnim i severoistočnim delovima kontinenta.
Ipak, ovo još nije konačna prognoza zime. Sezonski modeli pokazuju kakva su odstupanja od višegodišnjeg proseka verovatnija tokom nekoliko meseci, ali ne mogu sada da predvide pojedinačne prodore ledenog vazduha, snežne oluje ili nekoliko veoma hladnih nedelja.
El Ninjo mogao bi snažno da utiče na zimu
El Ninjo nastaje kada površinske vode u centralnom i istočnom tropskom Pacifiku postanu neuobičajeno tople. Iako se događa hiljadama kilometara od Evrope, tako veliko zagrevanje okeana može da utiče na atmosfersku cirkulaciju i promeni položaj mlaznih struja, ciklona i područja visokog pritiska.
Aktuelne projekcije ukazuju na veoma snažnu epizodu El Ninja, čiji bi vrhunac mogao da se poklopi sa krajem jeseni i početkom zime. Ukoliko se najizraženije projekcije ostvare, događaj bi mogao da se svrsta među veoma snažne El Ninjo epizode.
Za Evropu je posebno važna promena velikih atmosferskih obrazaca. U scenariju koji sada vide modeli, češće zapadno i jugozapadno strujanje moglo bi da donosi blaži vazduh sa Atlantika, dok bi visok vazdušni pritisak sa juga dodatno ograničavao prodore hladnoće.
Rezultat bi u mnogim nizijama bile temperature koje su jednostavno previsoke da bi padavine često prelazile u sneg.
ECMWF vidi veliki manjak snega
Prema aktuelnoj sezonskoj prognozi Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), veći deo Evrope mogao bi tokom zime da dobije manje snega od višegodišnjeg proseka.
Postoje, međutim, važni izuzeci.
Najbolje šanse za ozbiljniji prirodni snežni pokrivač imaju visoki predeli Alpa, naročito iznad približno 1.800 do 2.000 metara, kao i hladnija područja severne i severoistočne Evrope.
U decembru se manjak snega trenutno vidi u velikom delu evropskih nizija. Zapadno i jugozapadno strujanje moglo bi da donosi padavine, ali bi zbog viših temperatura one češće padale kao kiša nego kao sneg.
Situacija se prema sadašnjim projekcijama ne menja dramatično ni u januaru. Ipak, pojedini delovi istočne i centralne Evrope mogli bi da dobiju više snega nego što se očekuje u zapadnijim područjima.
Februar trenutno izgleda još nepovoljnije za ljubitelje snega u centralnoj, zapadnoj i južnoj Evropi. Model pokazuje izražen manjak snega, dok sever i severoistok kontinenta ostaju područja sa boljim izgledima.
Britanski model pokazuje sličan scenario
Sličnu sliku daje i sezonski model britanske meteorološke službe UKMO.
Njegove aktuelne projekcije za period od novembra do januara takođe pokazuju količinu snega manju od prosečne na velikom delu evropskog kontinenta.
Novembar bi mogao da donese posebno spor početak snežne sezone. Prema ovom modelu, kombinacija višeg vazdušnog pritiska, viših temperatura i manjka padavina mogla bi da odloži ozbiljniji sneg čak i u pojedinim planinskim područjima.
Ni decembar trenutno ne donosi veliki preokret. Na višim nadmorskim visinama pojavljuju se signali za više snega, ali su oni slabiji nego u prognozi ECMWF-a.
Tokom januara UKMO i dalje pokazuje manjak snega u velikom delu centralne Evrope, posebno u nizijama, dok se povoljniji uslovi ponovo pojavljuju prema severu i severoistoku kontinenta.
Manje snega ne znači zimu bez snega
Ovo je možda i najvažniji deo dugoročne prognoze.
Kada sezonski model pokaže "manje snega od proseka", to ne znači da snega neće biti. Prognoza se odnosi na ukupnu količinu tokom dužeg vremenskog perioda.
Zima, dakle, i dalje može da donese nekoliko snažnih hladnih talasa, obilne snežne padavine ili periode sa ozbiljnim snežnim pokrivačem. Ako ostatak sezone bude topliji i sa malo snega, ukupan rezultat i dalje će biti ispod višegodišnjeg proseka.
Zato iz sadašnjih karata nije moguće zaključiti, na primer, da li će Beograd, Zagreb, Sarajevo ili neki drugi grad imati sneg za Novu godinu ili tokom određenog dela januara.
Ono što je u ovom trenutku značajnije jeste saglasnost dva velika modela: prvi signal za zimu 2026/2027. jeste sezona sa manje snega od uobičajenog u velikom delu Evrope, naročito u nizijama.
Ako se atmosferski obrazac koji modeli trenutno predviđaju zaista uspostavi, blaži vazduh sa Atlantika mogao bi da bude jedan od glavnih faktora evropske zime. Visoke planine, sever i severoistok kontinenta imali bi znatno bolje šanse za sneg, dok bi u mnogim nižim predelima kiša mogla mnogo češće da zameni pahulje.
Do početka zime prognoze će se još menjati i precizirati, pa će tek naredna ažuriranja pokazati da li će se sadašnji signal za topliju i snežno siromašniju evropsku zimu zadržati.
Autor: Marija Radić
