Odluka o izboru fakulteta jedna je od prvih velikih odluka koju mladi donose samostalno. Iako diploma sama po sebi više nije garancija zaposlenja, dobro izabran studijski program može otvoriti vrata određenim profesijama, stručnim praksama i korisnim poslovnim kontaktima. Budući studenti zato ne bi trebalo da biraju fakultet samo prema trenutnoj popularnosti zanimanja, očekivanjima okoline ili tome gde će studirati njihovi prijatelji. Potrebno je povezati lična interesovanja i sposobnosti sa realnim potrebama tržišta rada, a zatim proveriti šta konkretan program nudi osim formalnog zvanja.
Tražena profesija nije dovoljna bez interesovanja
Informacije o traženim zanimanjima mogu pomoći prilikom izbora studija, ali stanje na tržištu rada se neprestano menja. Profesija koja je danas veoma popularna za nekoliko godina može izgledati drugačije zbog razvoja tehnologije, automatizacije i novih načina poslovanja. Zbog toga je korisnije birati oblast koja pruža široko i primenljivo znanje nego se osloniti na obećanje o brzom zaposlenju.
Lične sklonosti i sposobnosti podjednako su važne. Student koji ne podnosi rad sa brojevima teško će uživati na programu koji se u velikoj meri oslanja na analitiku, bez obzira na mogućnosti zapošljavanja. Dobar izbor nalazi se na mestu na kojem se susreću interesovanje, sposobnost za učenje i realna potražnja za određenim znanjima.
Menadžment otvara više poslovnih pravaca
Za mlade koje zanimaju organizacija, poslovanje, marketing, finansije, rad sa ljudima i vođenje projekata, Fakultet za menadžment može predstavljati jednu od mogućnosti za nastavak obrazovanja. Studijski programi iz ove oblasti mogu pružiti osnovu za rad u različitim privrednim granama, jer su planiranje, organizovanje i upravljanje resursima potrebni gotovo svakoj kompaniji.
Fakultet za menadžment ne treba birati samo zbog ideje da će diplomac odmah postati rukovodilac. Menadžerske pozicije uglavnom se grade kroz iskustvo, praktičan rad i postepeno preuzimanje odgovornosti. Zato treba proveriti da li program obuhvata stručnu praksu, rad na projektima, analizu poslovnih slučajeva, digitalne alate i saradnju sa kompanijama. Takvi sadržaji pomažu studentu da teoriju poveže sa stvarnim poslovnim situacijama.
Studijski program treba pažljivo proučiti
Naziv fakulteta ili smera ne govori uvek dovoljno o sadržaju studija. Pre prijave treba pregledati spisak predmeta, izborne module, način polaganja ispita i mogućnosti stručnog usavršavanja. Korisno je proveriti akreditaciju programa, kvalifikacije nastavnika, uslove studiranja i iskustva sadašnjih studenata i diplomaca.
Budući brucoši bi trebalo da razmisle i o praktičnim pitanjima kao što su školarina, troškovi stanovanja, prevoz i raspoloživo vreme. Ako planiraju da rade tokom studija, važno je proveriti raspored predavanja i obaveznost prisustva. Odluka treba da bude zasnovana na celokupnoj slici, a ne samo na promotivnom materijalu.
Početak studiranja menja način učenja
Prelazak iz srednje škole na fakultet mnogim brucošima donosi više slobode, ali i mnogo veću odgovornost. Profesori uglavnom neće svakodnevno proveravati da li je student učio, zapisao rok ili završio zadatak. Gradivo se obrađuje brže, a odlaganje obaveza može dovesti do toga da se pred ispit nagomila količina materijala koju je teško savladati za nekoliko dana.
Najbolje je od početka napraviti nedeljni raspored i odrediti vreme za predavanja, obnavljanje gradiva, odmor i druge aktivnosti. Kratko pregledanje beležaka istog dana kada su nastale olakšava kasnije učenje. Plan treba da bude realan, jer previše ambiciozan raspored obično traje samo nekoliko dana.
Dobra oprema olakšava organizaciju
Iako veliki deo materijala danas postoji u digitalnom obliku, studentima su i dalje potrebni pouzdani pribor, sveske, fascikle i način za čuvanje beležaka. Prilikom pripreme za početak godine, odličan izbor pribora za školu može olakšati razvrstavanje materijala i praćenje obaveza. Nije neophodno kupiti mnogo stvari, već odabrati ono što odgovara načinu učenja.
Odličan izbor pribora za školu može obuhvatiti kvalitetne sveske za različite predmete, markere, registratore, planere i pribor za izradu projekata. Nekome više odgovara pisanje rukom, dok drugi koriste laptop ili tablet. Bez obzira na format, važno je da beleške budu pregledne, redovno sačuvane i dostupne kada počne priprema ispita.
Praktične veštine prave razliku nakon diplomiranja
Poslodavci pored formalnog obrazovanja sve češće očekuju sposobnost komunikacije, timskog rada, rešavanja problema i korišćenja digitalnih alata. Student ne bi trebalo da čeka poslednju godinu da počne da razmišlja o radnom iskustvu. Studentske organizacije, volontiranje, stručne prakse i projekti mogu pomoći da razvije veštine koje se ne uče samo iz udžbenika.
Znanje stranih jezika, rad u tabelama, priprema prezentacija i osnovno razumevanje podataka korisni su u velikom broju profesija. Važno je naučiti i kako se piše poslovni imejl, priprema biografija i vodi razgovor za posao. Svaka od tih veština povećava samostalnost i olakšava prelazak sa fakulteta na tržište rada.
Kontakti sa studija mogu postati poslovna mreža
Fakultet nije samo mesto za slušanje predavanja i polaganje ispita. Kolege, profesori, gostujući stručnjaci i ljudi upoznati tokom prakse mogu kasnije postati saradnici, poslodavci ili poslovni partneri. Zato vredi učestvovati u projektima, postavljati pitanja i graditi profesionalne odnose bez nametljivosti.
Izbor studija jeste važan, ali uspešna karijera ne nastaje jednom odlukom. Ona se gradi učenjem, iskustvom, prilagođavanjem i spremnošću da se znanje stalno dopunjuje. Student koji od prvog dana razvija dobre navike i istražuje mogućnosti izvan obaveznih predmeta ima veće šanse da nakon diplomiranja prepozna i iskoristi poslovne prilike.
Izbor studija jeste važan, ali uspešna karijera ne nastaje jednom odlukom. Ona se gradi učenjem, iskustvom, prilagođavanjem i spremnošću da se znanje stalno dopunjuje. Student koji od prvog dana razvija dobre navike i istražuje mogućnosti izvan obaveznih predmeta ima veće šanse da nakon diplomiranja prepozna i iskoristi poslovne prilike.
