KAKAV JE ZAISTA BIO ODNOS RATKA MLADIĆA I ARKANA?! Godinama su kružile JEZIVE PRIČE, a ovo je ISTINA - Jedno generalovo naređenje promenilo je SVE

Mnogo se tokom godina spekulisalo o odnosu generala Mladića i Željka Ražnatovića Arkana, koji je tokom rata vodio paravojne formacije u BiH i Hrvatskoj, a Mladić je nastojao da one budu stavljene pod kontrolu vojske.

O tome je pre više godina govorio i generalov sin, Darko Mladić, koji je istakao da se ništa nije dogodilo između njih dvojice.

- General nije branio da dođu dobrovoljačke jedinice i da se bore za slobodu srpskog naroda. Ali je želeo da one budu pod komandom vojske. U tome je bio isključiv problem sa Arkanom. Svaki Srbin koji je hteo da brani srpsku zemlju bio je dobrodošao, ali je morao da se stavi pod komandu vojske. Arkan i njegovi ljudi bili su na terenu samo aprila i maja 1992 kod Sarajeva i oktobra i novembra 1995. General je u oba slučaja tražio da odu što pre - rekao je ranije generalov sin.

I Branislav Puhalo, koji je godinama bio pripadnik obezbeđenja generala Mladića, takođe je govorio o tome za portal SrbijaDanas pre više godina.

- Mnogi ljudi ne znaju da je rat već trajao dva meseca kada je general Mladić došao da uspostavi vojsku. Početak rata jeste bio tako haotičan i pun strašnih događaja zato što su se sukobljavali krizni štabovi na lokalu, razne paravojske su se bile uključile u to sve, sa različitim motivima: Neki su išli iz patriotskih razloga, neki su imali i kriminalne i svakakve druge motive. Jedna od prvih odluka koju je general doneo kad je postao komandant vojske RS, 12. maja, je bila da se uspostavi red, vojska po svim pravilima i da se paravojske stave pod komandu vojske RS i da se ustroje kao prave jedinice ili da se razoružaju i napuste teritoriju. Mi smo prezentovali u Hagu njegovu naredbu da paravojske koje odbiju to naređenje moraju da se tretiraju kao neprijateljske formacije i da se otvori vatra na njih. Arkan je brzo napustio Bijeljinu, ozbiljno je shvatio generalovo naređenje - rekao je u jednom intervjuu sin generala.

U medijima i javnosti se proteklih godina spekulisalo da iza samoubistva Ane Mladić stoji Željko Ražnatović Arkan, bilo je i drugih spinova, ali je porodica sve to demantovala. Darko Mladić je pre nekoliko godina, kada se u medijima povela priča da je Arkan ubio Anu, kazao da je o tome pričao sa ocem i da mu je general rekao da Arkan nije umešan u to.

Vojna biografija generala Ratka Mladića

Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, u opštini Kalinovik, u Kraljevini Jugoslaviji, danas Republika Srpska. Imao je tri godine kada su mu oca ubile ustaše.

Ratko Mladić je oficirsku karijeru počeo nakon završetka Vojne akademije u Beogradu, gde je bio najbolji pitomac u klasi.

Aktivni učesnik raspada Jugoslavije postaje leta 1991. Tada je bio komandant Devetog korpusa JNA u Kninu, u Hrvatskoj. Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine, a aprila 1992, kao poslednji ratni komandant bosanskih Srba vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika i odmah je postavljen za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tadašnje Srpske Republike, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, njegova vojna karijera u VRS završava se polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića".

Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice nije penzionisan 28. februara 2001. godine.

Autor: Iva Besarabić