Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 28. avgusta, obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina. Jedan je od najznačajnijih praznika posvećenih Bogorodici, a vekovima ga prate običaji koji su se u različitim krajevima preplitali sa crkvenom tradicijom.
Velika Gospojina obeležava uspomenu na upokojenje Presvete Bogorodice i njeno uznesenje. Praznik se slavi 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a njime se završava i dvonedeljni Gospojinski post.
U narodnoj tradiciji ovaj dan posebno se vezuje za majke i decu, zdravlje porodice, plodove zemlje i lekovito bilje. Među starim običajima izdvaja se jedan koji je lako sačuvati i danas: u hranu se stavlja bosiljak.
Zašto se na Veliku Gospojinu u jelo stavlja bosiljak?
Bosiljak u srpskoj tradiciji ima posebno mesto i mnogo dublju simboliku od običnog začina.
Koristi se i u crkvenim obredima, a u narodnim verovanjima dugo je smatran biljkom blagoslova, zdravlja i zaštite. Zbog toga se za Veliku Gospojinu vezuje običaj da žene dodaju bosiljak u hranu koju pripremaju za porodicu, uz verovanje da na taj način prizivaju blagoslov Presvete Bogorodice i štite ukućane od zla.
Reč je, naravno, o narodnom verovanju, a ne o crkvenom pravilu da se određeni sastojak mora staviti u hranu.
Ako želite da ispoštujete tradiciju, nekoliko listića svežeg ili malo sušenog bosiljka može se dodati jelu koje već pripremate, bez posebnog rituala.
Danas se tradicionalno bere i blagosilja grožđe
Velika Gospojina pada u vreme kada sazrevaju brojni letnji plodovi, pa su mnogi narodni običaji vezani upravo za zemlju, berbu i zahvalnost za ono što je tokom godine rodilo.
U pojedinim krajevima na ovaj dan se bere i blagosilja grožđe, kojem se u narodnoj tradiciji pripisuje simbolika novog života i blagodati.
Sa Velikom Gospojinom povezuje se i branje različitih trava. Nekada se verovalo da biljke ubrane na ovaj praznik imaju naročitu snagu, pa su ih žene čuvale i koristile tokom godine.
Od danas do Male Gospojine traje poseban period
Velika Gospojina označava i početak perioda koji u narodnom kalendaru traje do Male Gospojine, 21. septembra.
Tradicionalno se smatralo da je vreme između dva praznika posebno pogodno za sakupljanje lekovitog bilja. Među biljkama koje se pominju nalaze se kičica, hajdučka trava i konjski bosiljak. Takva verovanja pripadaju narodnoj tradiciji i ne treba ih mešati sa savremenim medicinskim preporukama. To što je neka biljka vekovima korišćena kao "lekovita" ne znači da je bezbedna za samostalno lečenje, naročito ako se uzimaju lekovi ili postoje hronične bolesti.
Na Veliku Gospojinu se, po običaju, ne rade teški kućni poslovi
U narodu se Velika Gospojina smatra praznikom koji treba provesti mirno, uz porodicu, molitvu i odlazak na bogosluženje.
Zato se tradicionalno govorilo da danas ne treba započinjati velike i teške kućne poslove. Praznični dan nije bio namenjen generalnom čišćenju, pranju i drugim zahtevnim poslovima, već okupljanju porodice i odlasku u crkvu.
I ovo pripada običajnoj tradiciji. Suština praznika nije u strahu da će se dogoditi nešto loše ako uključite mašinu za veš, već u tome da se vreme koje biste inače potrošili na svakodnevne obaveze posveti duhovnom životu i bližnjima.
Bolesni su odlazili na izvore
Još jedno staro verovanje vezano za Veliku Gospojinu odnosi se na vodu.
Bolesni ljudi su na ovaj dan odlazili do izvora kojima je narod pripisivao lekovita svojstva i tamo se umivali, verujući da će im Presveta Bogorodica podariti zdravlje i isceljenje.
Ovakav običaj danas treba razumeti pre svega kao deo verske i narodne tradicije. Molitva i odlazak na sveto mesto za vernika mogu imati veliki duhovni značaj, ali ne predstavljaju zamenu za medicinsku dijagnostiku i lečenje.
Velika Gospojina je praznik majki i dece
U narodnom shvatanju Velika Gospojina naročito je povezana sa ženama, majčinstvom i decom.
Bogorodica se u pravoslavlju poštuje kao zaštitnica i zastupnica vernika, pa joj se ljudi tradicionalno obraćaju molitvama za zdravlje, porodicu, potomstvo, mir i pomoć u nevoljama.
Zato je ovaj praznik za mnoge porodice mnogo više od crvenog slova u kalendaru. To je dan kada se odlazi na liturgiju, okuplja za zajedničkom trpezom, završava Gospojinski post i čuvaju običaji koje su generacije prenosile sa majke na ćerku.
A među najjednostavnijima je baš onaj sa početka priče.
Ako danas u ručak stavite malo bosiljka, neće to biti nikakav "magični sastojak" koji dokazano štiti od nesreće. Ali ćete sačuvati deo starog narodnog verovanja po kojem je ova mirisna biljka na Veliku Gospojinu unosila blagoslov i zaštitu u porodični dom.
Autor: Iva Besarabić
