Kako prepoznati simptome virusa Zapadnog Nila nakon ujeda komarca i ko je u najvećem riziku od razvoja teških komplikacija.
Ujed komarca u letnjim mesecima može doneti mnogo više od običnog svraba. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od početka sezone nadzora do sredine avgusta u Srbiji je registrovano 11 slučajeva neuroinvazivnog oblika groznice Zapadnog Nila.
Slučajevi su registrovani na teritoriji šest okruga, i to u Srednjobanatskom okrugu tri slučaja, a na teritoriji Grada Beograda, Južnobanatskog i Južnobačkog po dva slučajeva, a na teritoriji Šumadijskog i Zapadnobačkog okruga po jedan slučaj.
Među obolelima je sedam osoba muškog i četiri osobe ženskog pola, a prosečna starost obolelih je 66,2 godine.
Foto: Pixabay.com
Situacija u Evropi je još ozbiljnija. Do sredine avgusta identifikovano je 75 područja zahvaćenih virusom u sedam evropskih zemalja, sa ukupno 426 lokalno stečenih slučajeva. Najteže su pogođene Italija (224 slučaja) i Grčka (105), a zaraza je prisutna i u našem susedstvu, u Severnoj Makedoniji i Rumuniji.
Glavni prenosilac ovog sezonskog oboljenja je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i na našem podneblju, a sezona transmisije obično traje od juna do novembra.
Kako virus napada nervni sistem?
Iako većina ljudi (oko 80 odsto) koji se zaraze virusom Zapadnog Nila nikada ne razvije nikakve simptome, kod manje od jedan odsto inficiranih virus uspeva da probije barijeru centralnog nervnog sistema, izazivajući teške neurološke komplikacije.
Jedna od najozbiljnijih posledica je encefalitis - upala mozga koja može prouzrokovati konfuziju, drhtavicu, epileptične napade, a u nekim slučajevima i trajni neurološki invaliditet.
Za razliku od meningitisa Zapadnog Nila (koji izaziva upalu moždanih ovojnica), encefalitis dovodi do upale samog moždanog tkiva, a može zahvatiti i kičmenu moždinu, izazivajući akutnu slabost i paralizu. Ovi slučajevi zahtevaju hitnu medicinsku pomoć i bolničko lečenje.
Ključni simptomi neuroinvazivne bolesti
Ključna razlika između obične groznice i neuroinvazivne forme bolesti je poremećaj funkcije mozga. Upozoravajući znaci koji zahtevaju hitan odlazak lekaru uključuju:
Visoku temperaturu i intenzivnu, neizdrživu glavobolju
Konfuziju i izmenjeno stanje svesti
Neobičnu, ekstremnu pospanost
Drhtavicu (tremor) i nevoljne pokrete
Probleme sa ravnotežom i koordinacijom
Izraženu mišićnu slabost
Epileptične napade (spazme)
Foto: Pixabay.com
U najtežim slučajevima komu ili paralizu
Ko je u najvećem riziku?
Bilo ko može razviti encefalitis, ali rizik drastično raste sa godinama i padom imuniteta. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuje da oko dva odsto zaraženih osoba starijih od 65 godina razvija neuroinvazivni oblik bolesti, u poređenju sa manje od 0,5 odsto kod mlađih osoba.
Pored starijih građana, u visokom riziku su i onkološki pacijenti, dijabetičari, osobe koje pate od hipertenzije, kao i bubrežni bolesnici. Smrtnost kod neuroinvazivnih komplikacija iznosi oko devet odsto, dok čak 42 odsto pacijenata sa teškom kliničkom slikom zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege. Oporavak može biti dugotrajan, a preživeli se često suočavaju sa trajnim hroničnim umorom, problemima sa pamćenjem i padom koncentracije.
Lečenje i zablude o virusu
Trenutno ne postoji odobrena antivirusna terapija, niti vakcina protiv virusa Zapadnog Nila. Lečenje je isključivo simptomatsko, što uključuje intravensku hidrataciju, kontrolu napada i podršku disanju u teškim slučajevima.
Važno je napomenuti da bolest nije zarazna u svakodnevnom kontaktu. Virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka, osim u izuzetno retkim slučajevima putem transfuzije krvi, transplantacije organa ili sa majke na plod tokom trudnoće. Takođe, običan snimak magnetnom rezonancom nije dovoljan za dijagnozu - ona se postavlja na osnovu kliničke slike i analize krvi ili cerebrospinalne tečnosti na prisustvo antitela.
Kako se zaštititi?
S obzirom na to da leka nema, prevencija ostaje jedino oružje. Institut "Batut" izdao je stroge preporuke za smanjenje rizika od zaraze:
Koristite repelente: Nanosite sredstva protiv komaraca na otkrivene delove tela tokom boravka napolju.
Adekvatna odeća: Nosite komotnu odeću svetlih boja, dugih rukava i nogavica (komarci mogu ubadati kroz pripijenu odeću).
Izbegavajte kritične periode: Smanjite boravak na otvorenom u zoru i sumrak, kada su komarci najaktivniji.
Mreže na prozorima: Postavite zaštitne mreže na prozore i vrata.
Uklonite stajaću vodu: Redovno (bar jednom nedeljno) praznite vodu iz saksija, kanti, buradi, guma i posuda za kućne ljubimce u dvorištima, jer su to idealna mesta za razmnožavanje komaraca.
Klimatizacija: Boravite u klimatizovanim prostorijama kako biste smanjili prisustvo insekata.
Ukoliko nakon boravka u prirodi, a posebno na područjima blizu šuma i reka, primetite bilo kakve neurološke simptome uz povišenu temperaturu, ne čekajte - odmah se javite izabranom lekaru.
Autor: D.B.
