Blaga Marija je jedan od značajnih praznika u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i posvećena je Presvetoj Bogorodici. Obeležava se 4. avgusta po gregorijanskom kalendaru (22. jula po starom kalendaru). U narodu je ovaj praznik poznat kao dan koji donosi mir, blagost i zaštitu porodice, zbog čega je dobio naziv Blaga Marija.
Kod Srba su za ovaj praznik vezana brojna narodna verovanja i običaji koji su se prenosili s kolena na koleno. Verovalo se da na Blagu Mariju ne treba obavljati teške fizičke poslove, posebno radove u polju, kako bi se izbegle nepogode, grad i gromovi. Ljudi su smatrali da bi kršenje ovog običaja moglo doneti nesreću domaćinstvu ili letini.
U mnogim krajevima Srbije tog dana se nije palila vatra na otvorenom niti se radilo sa oštrim alatima. Posebno su žene izbegavale šivenje, predenje i druge kućne poslove, verujući da će tako sačuvati zdravlje ukućana i obezbediti mir u domu.
Blaga Marija – zaštitnica žena
Blaga Marija se smatra i zaštitnicom žena, majki i dece. Mnogi vernici odlaze u crkvu na liturgiju, pale sveće i mole se Presvetoj Bogorodici za zdravlje, sreću i napredak porodice. U pojedinim mestima organizuju se sabori i okupljanja, gde se porodice i prijatelji druže i čuvaju stare običaje
U narodnom verovanju postoji i izreka da posle Blage Marije leto polako počinje da se približava kraju. Ljudi su pažljivo posmatrali vreme toga dana, verujući da ono može nagovestiti kakvi će biti naredni dani i kakva će biti jesen.
Iako se danas mnogi stari običaji više ne poštuju kao nekada, Blaga Marija i dalje zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj praznik podseća na važnost vere, porodičnog zajedništva i poštovanja narodnog nasleđa koje je vekovima oblikovalo život srpskog naroda.
Autor: A.A.
