Uoči Svetog Ilije (Ilindana), praznika koji se u narodu poštuje sa velikim strahopoštovanjem, širom Srbije primenjuju se brojni stari običaji i verovanja.
Većina ovih tradicija potiče još iz predhrišćanskog perioda, kada je narod osobine staroslovenskog boga gromovnika Peruna pripisao Svetom Iliji.
U narodu se veruje da Sveti Ilija odlučuje gde će padati kiša, a gde suša, kao i gde će sevati gromovi. Zbog toga se uoči 2. avgusta strogo vodi računa o određenim pravilima kako se ne bi navukao gnev svetitelja.
Običaji i verovanja po regijama Srbije
Istočna Srbija i Homolje: Zabrana prilaska vodi - U ovim krajevima strogo se poštuje verovanje da se uoči praznika i na sam Ilindan ne sme kupati u rekama i dubokim virovima. Veruje se da voda u ovo doba godine „doziva“ svoje žrtve i da mutni šumovi predskazuju nesreću. Takođe, pčelari u istočnoj Srbiji uoči praznika preduzimaju posebne mere zaštite košnica od nevremena i groma.
Južna Srbija: Mazanje dece medom za zdravlje - Majke uoči praznika pripremaju med, a rano ujutru na Ilindan njime mažu decu po obrazima. Veruje se da med na ovaj dan donosi zdravlje i rumenilo tokom cele godine.
U Leskovačkoj Moravi zemljoradnici obavezno pokrivaju i obezbeđuju ambare sa žitom pre mraka, strahujući od iznenadnih letnjih oluja.
Zapadna Srbija i Šumadija: Zabrana rada u polju i saborovanja - U šumadijskim selima izbegava se bilo kakav teži rad u polju i oko kuće uoči i na dan praznika. Veruje se da nepoštovanje Svetog Ilije donosi grad i nevreme koje uništava usave. Uoči praznika počinju i pripreme za velike seoske sabore i vašare oko crkava i manastira posvećenih ovom svecu.
Kosovo i Metohija: Ne pali se vatra i ne mesi hleb - U srpskim sredinama održao se običaj da se uoči i na sam dan Svetog Ilije ne pali vatra u pećima niti se mesi hleb, kako se po narodnom verovanju ne bi izazvao požar.
Zašto Sveti Ilija ne zna kada mu je praznik?
Jedna od najzanimljivijih narodnih legendi kaže da Sveti Ilija uopšte ne zna kada je njegov dan.
Prema predanju, Ilija svake godine pita svoju sestru, Ognjenu Mariju (koja slavi 30. jula), kada je njegov praznik. Međutim, ona ga uvek slaže i kaže da je praznik već prošao, kako Sveti Ilija od sreće i slavlja ne bi gromovima i munjama napravio veliku štetu na zemlji.
„Od Svetog Ilije sunce sve milije“
Ovo je ujedno i trenutak kada se prema narodnom kalendaru završava pravo leto. Poznata izreka „Od Svetog Ilije sunce sve milije“ označava početak prelaska leta u jesen, kada noći postaju hladnije, a dani kraći.
Autor: Iva Besarabić
