Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 2. avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, ili dan koji je u narodu poznat i kao Ilindan.
Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka.
Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.
Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.
Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom i Svetim Đorđem.
Verovanja i narodni običaji na Ilindan
Postoji verovanje da na dan Svetog Ilije treba pojesti malo meda radi zdravlja i blagostanja tokom cele godine. Još jedno verovanje se odnosi na rad u polju. U narodu se govori da se ne radi u polju od Ilindana, jer se veruje da od tog dana priroda počinje da se hladi i sprema za jesen.
Autor: A.A.
