Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Ognjenu Mariju. Na današnji dan ne radi se ništa, a običaji nalažu, da žene danas izgovaraju posebnu molitvu. Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije, navodi SPC.
Verovanja za praznik
Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u "ognjevite" svece.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.
Ognjenu Mariju slave svi koji su imali štetu od oluja i gromova. Otuda narodna izreka koja kaže - Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u "velikim vodama".
Obeležava se i kao slava. Niko ne radi na ovaj dan, posebno ne žene, a smatra se i da na današnji dan i jedan posao ne može doneti sreću.
Ako tog dana zagrmi, to se tumači kao loš predznak i najava sušne godine, bolesti ili siromaštva. U nekim krajevima postoji i verovanje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme biti prekinuto, pa tako ni vatra, ako plane, ne sme se ugasiti. Svađe i prepirke treba strogo izbegavati, jer postoji uverenje da će onaj ko se ne posvađa na Ognjenu Mariju imati mir u kući tokom cele godine.
Prema jednom verovanju, devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa, uz uverenje da će taj zauvek u njih gledati kao "u sopstveni odraz u ogledalu".
Molitva i tišina
Na ovaj dan vernici upućuju molitve Svetoj Marini, moleći je da u njima "raspali neugasivi oganj ljubavi Božije" i pomogne im da dušu ograde neprestanom molitvom. U mnogim krajevima Srbije žene se okupljaju u tišini, pale sveće i mole se svetiteljki sa nadom da će ih čuti.
Ognjena Marija nije usamljena u kalendarima ženskih praznika. Odmah za njom slede Blaga Marija, 4. avgusta, i Trnova Petka, 8. avgusta, i ni ova tri praznika nemaju crveno slovo, ali se u narodu paze kao da ga imaju. Za sve tri važi isti princip: ništa se ne radi u ruke, niti u polju. Tako su ih čuvale bake i prabake, i taj običaj živi dalje.
Autor: D.B.
