Iako se čini da je pravo leto tek počelo i da nas najvreliji dani i toplotni talasi tek čekaju stručnjaci meteorološkog sajta "Severe Weather Europe" (SWE) već su duboko u analizama za predstojeću zimu 2026/2027. Dok građani Srbije traže osveženje i planiraju godišnje odmore rani prognostički podaci ukazuju na to da se u atmosferi dešavaju procesi koji bi mogli doneti veoma dinamičnu i hladnu zimu.
Glavni krivci za ovakve najave su tri velika globalna faktora koja se trenutno razvijaju na specifičan način i koji bi mogli da sruše stabilne vazdušne struje iznad Severnog pola. Kako navode na sajtu SWE, ovi signali se prate mesecima unapred jer njihovo rano prepoznavanje omogućava uvid u to kakve nas ekstremne promene čekaju kada kalendarski stigne zima.
Jedan od najvažnijih fenomena koji se pominje u prognozi SWE jeste razvoj onoga što meteorolozi nazivaju "Super" El Ninjo. Da bismo to razumeli na jednostavan način, El Ninjo je faza u kojoj se vode u tropskom delu Tihog okeana neuobičajeno zagrevaju, što direktno utiče na kretanje vazdušnih masa širom cele planete.
Trenutne prognoze pokazuju da se razvija jedan od najjačih ovakvih događaja u poslednjih nekoliko decenija, sa temperaturom okeana koja je i za četiri stepena viša od normale. Kada ovaj pacifički džin postane toliko snažan, on šalje ogromnu količinu energije u atmosferu koja može da poremeti stabilne sisteme visokog i niskog pritiska.
Temperaturne anomalije okeana
Prema podacima koje navodi SWE, istorijski gledano ovakvi događaji često vode ka velikom slabljenju ili potpunom kolapsu polarnog vrtloga tokom sredine zime što otvara vrata za prodor hladnog vazduha ka jugu.
Šta je polarni vrtlog i zašto je važan za Srbiju
Polarni vrtlog se najlakše može opisati kao ogroman zid od vetrova koji se okreće iznad Severnog pola i koji u sebi drži zarobljen najhladniji arktički vazduh. Kada je taj vrtlog jak, on deluje kao neprobojna barijera i tada su zime u Evropi i Srbiji uglavnom blage.
Kako poremećeni polarni vrtlog oslobađa vazduh
Međutim, SWE upozorava da se za zimu 2026/2027 javljaju rani znaci slabljenja tog zida. Kada polarni vrtlog oslabi, on počinje da se deformiše i puca, što omogućava ledenom vazduhu da se izlije iz polarnog kruga direktno ka umerenim geografskim širinama gde se nalazimo mi. Na sajtu SWE se ističe da bi takav scenario mogao biti posebno izražen tokom januara i februara, što bi značilo nagli prelazak iz mirnog vremena u periode sa ekstremno niskim temperaturama i obilnim snežnim padavinama.
Šta poručuju "otkucaji srca atmosfere"
Još jedan termin koji koriste stručnjaci SWE je kvazibijenalna oscilacija ili skraćeno QBO. Iako zvuči komplikovano to je zapravo redovna promena pravca vetrova visoko iznad ekvatora koja se dešava otprilike svakih 17 meseci. Meteorolozi ovo nazivaju otkucajem srca atmosfere jer se smena vetrova odvija veoma pravilno.
Kolaps polarnog vrtloga
Trenutno se ovi vetrovi kreću sa zapada, što se naziva zapadna faza QBO. U kombinaciji sa "Super" El Ninjom, ova faza može stvoriti veoma složenu situaciju u kojoj zima može početi kao stabilna, ali se u drugom delu može pretvoriti u niz snažnih ledenih udara, jer El Ninjo poništava stabilizujući efekat ovih vetrova na polarni vrtlog. Kako se navodi, ovi faktori zajedno vrše pritisak na atmosferu koji se retko viđa u ovakvom obimu.
Treći bitan faktor koji stručnjaci SWE analiziraju je nivo morskog leda na Arktiku. Posebno su značajne regije Barencovog i Karskog mora gde je trenutno zabeležen rekordno nizak nivo leda za ovo doba godine. Naučne studije koje citira SWE pokazuju da gubitak leda u ovim specifičnim oblastima direktno slabi polarni vrtlog jer menja način na koji energija putuje iz donjih slojeva atmosfere ka višim slojevima.
Trenutna situacija je kao iz udžbenika za slabljenje polarnog vrtloga, što dodatno povećava šanse da predstojeća zima ne bude samo hladna, već i sa čestim snežnim olujama u centralnim delovima Evrope i na Balkanu.
Evo kako će sve ovo uticati na vreme u Srbiji i ostatku Evrope
Kada se svi ovi podaci spoje, prognoza za Srbiju i naš region postaje veoma zanimljiva. Prema analizama SWE, kolaps polarnog vrtloga obično donosi period od 30 dana nakon samog događaja, u kojem su delovi centralne i južne Evrope znatno hladniji nego što je prosek. To znači da bi Srbija mogla da se suoči sa pravim polarnim ekspresom, odnosno prodorima hladnog vazduha koji donose temperature duboko ispod nule.
Takođe, podaci o snežnim padavinama nakon ovakvih atmosferskih poremećaja pokazuju iznadprosečne količine snega za veći deo Evrope, uključujući i naše predele. Iako smo trenutno fokusirani na sunce i toplotu, ovi rani signali su jasna opomena da bi zima 2026/2027 mogla biti jedna od onih koje ćemo pamtiti po velikim smetovima i pravom zimskom ugođaju koji je poslednjih godina često izostajao.
SWE zaključuje da, iako ništa nije stopostotno garantovano, verovatnoća za dinamičan i hladan zimski obrazac je trenutno veoma visoka.
Autor: D.B.
