Danas se obeležava dan posvećen dvojici svetitelja čiji su život obeležili molitva, asketizam i istrajnost u veri i stradanju za pravoslavlje.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas molitveno obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Visarionu i Prepodobnom Ilarionu Novom, svetiteljima koji se u crkvenom predanju pamte po podvižničkom životu, istrajnosti u veri i čudesima kojima su, prema predanju, služili ljudima i slavi Božjoj.
Prepodobni Visarion rođen je i vaspitan u Misiru, gde je od rane mladosti krenuo putem duhovnog života, trudeći se da, kako se navodi, "ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim". U želji za duhovnim uzrastanjem posetio je svetog Gerasima na Jordanu, a slušao je i svetog Isidora Pelusiota. Živeo je u velikoj askezi, postu i bdenju, a svoj podvig je, koliko je bilo moguće, skrivao od ljudi. Posebno se isticao po istrajnosti u molitvi — jednom je, prema predanju, četrdeset dana proveo stojeći u molitvi bez hrane i sna. Nosio je jednu haljinu i leti i zimi, a imao je, kako se navodi, i dar čudotvorstva. Nije imao stalno mesto boravka, već je do duboke starosti živeo po gorama i pustinjama, isceljujući bolesne i čineći, kako se veruje, mnoga čudesa. Upokojio se mirno 466. godine.
Prepodobni Ilarion Novi bio je iguman Dalmatske obitelji u Carigradu i učenik Grigorija Dekapolita, po čijem je uzoru i poneo ime Ilariona Velikog. Bio je poznat kao čovek duboke molitve, hrabrosti i istrajnosti u stradanju, naročito u vreme ikonoboračkih careva, kada je Crkva bila izložena progonima zbog poštovanja svetih ikona. Zbog svoje odbrane pravoslavnog učenja više puta je bio zatvaran i mučen, ali je, prema predanju, ostao postojan u veri.
Nakon jedne od smena vlasti i ubistva cara Lava, koji je ranije progonio poštovanje ikona, Ilarion je oslobođen iz tamnice, ali je ubrzo ponovo bio izložen stradanjima i zatočeništvu, sve do vremena pravoverne carice Teodore. U predanju se navodi i da je imao dar prozorljivosti, te da je video anđele Božje koji odnose dušu svetog Teodora Studita. Upokojio se u Gospodu 845. godine, u sedamdesetoj godini života, ostavivši sećanje na monaški podvig i vernost veri uprkos stradanjima.
Običaji
Veruje se da danas treba izgovoriti besedu kako vas ne bi pratila nesreća u životu: "Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život. U srcu je volja, u srcu je ljubav, u srcu je um. Od dobrog srca izlazi: mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje. Kao što zmija čuva glavu, tako i ti, sine, čuvaj srce svoje. Svrh svega što se čuva čuvaj, sine, srce svoje! Jer u njega ulazi i iz njega izlazi život, koji je od živoga Boga."
Autor: D.B.
