Sagovornici Televizije Pink saglasni su da mnoga deca u Srbiji provode previše vreme pred televizorom, odnosno gledajući različite sadržaje na telefonima i tabletima što može dovesti do ozbiljnih problema u razvoju komunikacije i govora
- Preterano izlaganje tabletu, telefonu, televizoru je opasno za razvoj deteta. U Srbiji iše od 50 odso dece dnevno provode dva sata ispred televizora, a svako 10. provodi između dva i pet sati - navela je doktor Silvana Punišić iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora gostujući u emisiji “Novo jutro”.
Punišić je ukazala na ekstreman slučaj iz prakse- dete je provodilo čak osam sati dnevno pred televizorom.
- Ako se takav trend nastavi deca će do male mature više vremena provesti pred televizorom, neko u školi - zaključila je ona, ukzavši da je u pojedinim zemlja do određenog uzrasta deci zabranjeno da gledaju sadržaje na televizoru, tabletu ili telefonu.
Foto: RTV Pink
Prema njenim rečima, u Srbiji u ovom trenutku više od 60 odsto dece ima neki od oblika poremećaja govora i jezika, a 20 odsto njih do četvrte godine nije ni progovorilo.
- Kada je dete strao 5,5 godina, a ne izgovra makar jedan glas ulazi u kategoriju patološki izgovor. Kada dete sa pet i sedam godina ne postiže ono što je po normi za njega propisano, automatski ulazi u kategoriju atipičnog govora. Međutim nije svaka problematika neizlečiva, ako se reaguje na vreme - navela je Punišić i istakla da je precizno određeno kada dete treba da progovori.
Kada dete treba da progovori?
Dete progovara sa godinu dana, a tome prethodi gukanje i brbljanje. Do druge godine izgovra oko 300 reči i rečenicu, a od druge do treće godine dete usvaja više od 50 baze maternjeg jezika i posle treće godine dete ima socijalnu komunikaciju i zna više od 1.000 reči.
Foto: RTV Pink
Dečiji psiholog Brankica Šaljić-Milenković je za “Novo jutro” objasnila da deca ne mogu da naprave razliku izeđu sadržaja koji gledaju i realnog sveta, pa reči koje čuju na televizoru, bez obzira na kom su jeziku, usvajaju, ali im ne znaju značenje jer nema interakcije.
Šaljić-Milenković je istakla da je najbolje svaki problem u govoru primetiti do treće godine jer je kasnije i teža terapija.
