Građani Srbije meta su nove fišing prevare u kojoj se prevaranti lažno predstavljaju kao saobraćajna policija i traže hitnu uplatu navodnih kazni putem poruka. Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da se radi o masovnoj prevari i savetuje građanima da ne otvaraju sumnjive linkove niti unose lične podatke.
Građani Srbije ponovo su meta sajber prevaranata koji se lažno predstavljaju kao saobraćajna policija i šalju poruke o navodnim prekršajima. Ove poruke stižu putem iMessage-a i SMS-a, najčešće sa stranih brojeva, i tvrde da je vozilo snimljeno kamerom zbog prekoračenja brzine, uz zahtev da se kazna hitno plati kako bi se izbegle dodatne posledice ili pokretanje postupka.
U praksi, u velikom broju slučajeva, ove poruke dobijaju i ljudi koji uopšte nemaju automobil, što jasno ukazuje da se ne radi o ciljanim obaveštenjima već o masovnoj kampanji prevare. Prevaranti ne biraju žrtve pojedinačno, već računaju na statistiku - dovoljno je da mali procenat primalaca poveruje u sadržaj poruke da bi ceo napad bio isplativ.
Jedna od prijavljenih poruka stigla je sa broja koji počinje pozivnim kodom +63, što pripada Filipinima, i u njoj se detaljno opisuje navodni saobraćajni prekršaj. Poruka sadrži broj predmeta, datum „zabeleženog incidenta“, kao i pozivanje na zakonske odredbe, uz jasno formulisano upozorenje da će protiv primaoca biti pokrenut sudski postupak ukoliko kazna ne bude plaćena u vrlo kratkom roku.
Ovakvi elementi nisu slučajni, jer prevaranti namerno koriste formalni, pravno obojen jezik kako bi poruka delovala uverljivo i zvanično. Kombinacija rokova, pretnji i tehničkih detalja služi da se kod primaoca stvori osećaj pritiska i hitnosti, što smanjuje verovatnoću da će proveriti verodostojnost informacija pre nego što reaguje.
— Silvana (@Silvana71376830) 12. јун 2026.
Ne šaljemo kazne putem poruka
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije jasno je upozorilo da se radi o fišing prevari i da institucija ne koristi SMS ili iMessage poruke za obaveštavanje građana o saobraćajnim prekršajima. Takođe, MUP ne traži plaćanje kazni putem linkova, niti na bilo koji način traži unos podataka sa platnih kartica kroz poruke koje stižu na mobilne telefone.
Zvanična procedura podrazumeva da se obaveštenja o prekršajima dostavljaju isključivo putem pošte ili preko sistema eUprava. Svaka poruka koja odstupa od ovih kanala, posebno ako dolazi sa stranih brojeva ili vodi ka nepoznatim internet stranicama, treba automatski da se tretira kao potencijalno opasna i neautentična.
Psihologija prevare - strah kao glavni alat
Suština ovih prevara ne leži u tehničkoj sofisticiranosti, već u psihološkoj manipulaciji korisnika. Prevaranti računaju na strah, paniku i osećaj hitnosti, kreirajući situaciju u kojoj primalac ima utisak da mora odmah da reaguje kako bi izbegao kaznu, dodatne troškove ili čak sudski postupak.
Stručnjaci za sajber bezbednost ističu da je upravo taj osećaj vremenskog pritiska jedan od najefikasnijih mehanizama zaobilaženja racionalnog razmišljanja. Kada osoba veruje da je u potencijalnom pravnom problemu, znatno lakše će kliknuti na link i uneti lične ili finansijske podatke bez provere izvora.
Kako prepoznati i izbeći prevaru
MUP savetuje građanima da nikada ne otvaraju sumnjive linkove i da ne unose lične podatke niti podatke sa platnih kartica na nepoznatim internet stranicama, bez obzira na to koliko poruka delovala uverljivo. Posebno je važno obratiti pažnju na adresu pošiljaoca, jer zvanične institucije u Srbiji ne koriste strane brojeve niti šalju pravna obaveštenja putem neformalnih poruka.
Ako poruka stiže sa nepoznatog broja, sadrži pretnje, traži hitnu uplatu ili vodi ka eksternim linkovima, gotovo sigurno je reč o prevari. U takvim slučajevima preporuka je da se poruka odmah obriše, a po potrebi i prijavi nadležnim organima kako bi se sprečilo dalje širenje kampanje.
Novi talas fišing napada u Srbiji
Ovaj slučaj deo je šireg talasa fišing napada koji su poslednjih dana ponovo intenzivirani u Srbiji, pri čemu prevaranti koriste različite scenarije kako bi povećali šansu da prevare korisnike. Od lažnih kazni, preko bankarskih upozorenja, do dostavnih službi, obrasci su slični - cilj je uvek isti, a to je izvlačenje novca ili ličnih podataka.
Činjenica da se poruke šalju i osobama koje nemaju automobil dodatno potvrđuje da se radi o neselektivnim napadima. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da oprez ne sme biti povremen, već konstantan, jer se ovakve kampanje ponavljaju i postaju sve uverljivije.
Autor: D.Bošković
