Prof. dr Milan Krajnc psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, specijalista za otkrivanje bezbednosnih rizika i profilisanje, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Nikada u istoriji čovečanstva ljudi nisu imali više mogućnosti, više informacija, više slobode izbora i više materijalnih dobara. Ipak, nikada nije bilo toliko anksioznosti, depresije, osećaja praznine i unutrašnje izgubljenosti. To je paradoks našeg vremena.
Najveći problem globalne psihologije danas nije siromaštvo, rat, tehnologija ili veštačka inteligencija. Najveći problem je mnogo dublji: sve veći broj ljudi više ne vidi smisao svog života.
Kada čovek izgubi smisao, gubi i pravac. Kada izgubi pravac, počinje da luta. A kada milioni ljudi lutaju istovremeno, tada počinje da luta i čitavo društvo. Poslednjih decenija svet je stvorio kulturu trenutnog zadovoljstva. Uči nas da budemo uspešni, ali ne i da budemo ispunjeni. Uči nas kako da zaradimo novac, ali ne i kako da pronađemo razlog zbog kojeg ustajemo svakog jutra. Uči nas kako da budemo vidljivi, ali ne i kako da upoznamo sebe. Mnogi ljudi danas ne pate zato što nemaju dovoljno. Pate zato što više ne znaju zašto žive. Upravo zbog toga sve češće vidimo generacije koje imaju više mogućnosti nego njihovi roditelji, a manje unutrašnje stabilnosti. Imaju više izbora, ali manje sigurnosti. Više kontakata, ali manje povezanosti. Više zabave, ali manje radosti.
Psihološki gledano, čovek ne može dugo da funkcioniše bez smisla. Novac može rešiti finansijske probleme. Medicina može produžiti život. Tehnologija može olakšati svakodnevicu. Ali nijedna od njih ne može odgovoriti na jednostavno pitanje: „Zašto živim?“
Zanimljivo je da su upravo društva koja su gradila jasnu viziju budućnosti ostvarivala najveće rezultate. Ljudi su spremni da podnesu teškoće ako veruju da njihov trud vodi nečemu većem od njih samih. Zbog toga smatram da je jedna od najvećih snaga američke civilizacije upravo ideja svrhe. Bez obzira na političke razlike, Sjedinjene Američke Države decenijama neguju verovanje da pojedinac može da stvara, menja svet, preuzima odgovornost i ostavlja trag. Taj narativ nije samo politička ili ekonomska priča. To je psihološka priča.
Američki san nije bio samo san o bogatstvu. U svojoj suštini, to je bio san o smislu. Ideja da čovek može da postane nešto više nego što je bio juče. Da njegov život ima pravac. Da njegova budućnost nije određena njegovim poreklom nego njegovim odlukama.
U vremenu kada mnogi sistemi nude prava, ali retko nude svrhu, ta ideja postaje važnija nego ikada.
Globalna psihologija danas stoji pred velikim izazovom. Moramo ponovo naučiti ljude da smisao ne dolazi spolja. Ne dolazi iz algoritama, lajkova, medijske pažnje ili materijalnog statusa. Smisao nastaje kada čovek pronađe svoje mesto u svetu i preuzme odgovornost za ono što može da stvori. Društva budućnosti neće pobeđivati zato što imaju više resursa. Pobeđivaće zato što imaju više ljudi koji znaju zašto žive. A možda je upravo to najvažnije pitanje našeg vremena. Ne koliko imamo. Ne koliko znamo. Ne koliko smo povezani.
Već koliko nas još uvek zna zašto se svakog jutra budi. Jer kada čovek pronađe smisao, pronalazi i snagu. A kada milioni ljudi pronađu smisao, tada se menja i sudbina jednog naroda. Prof. ddr. Milan Krajnc je psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, specijalista za otkrivanje bezbednosnih rizika i profilisanje.
Autor: Pink.rs
