Kineska ponuda za izgradnju malih modularnih nuklearnih reaktora u Srbiji je očekivana, a eventualna realizacija ovakvog projekta predstavlja dugoročnu stratešku odluku, istakao je direktor preduzeća „Nuklearni objekti Srbije” Dalibor Arbutina gostujući na javnom servisu.
Govoreći o aktuelnim opcijama za izgradnju nuklearnih kapaciteta, Arbutina je naveo da inicijativa iz Kine predstavlja logičan sled događaja na globalnom tržištu, s obzirom na to da su oni pioniri u komercijalizaciji ove tehnologije.
- Nije kineska ponuda nikoga iznenadila zato što je kineski mali modularni reaktor prvi koji će biti komercijalni reaktor koji će biti stavljen na mrežu u svetu - objasnio je Arbutina za Javni servis.
Kada je reč o rokovima izgradnje, stručnjaci procenjuju da bi ovakva postrojenja mogla biti operativna u relativno kratkom roku nakon donošenja konačne odluke, zavisno od pripreme infrastrukture i same lokacije.
- Kažu da mogu za pet-šest godina da bude gotovo. Možda čak i ranije ako oni krenu i brže u komercijalnu proizvodnju - naglasio je Arbutina.
Iako u nazivu nose reč „mali”, ovi reaktori poseduju veliku snagu, u šta se nedavno uverila i tehnička delegacija Vlade Republike Srbije tokom posete Kini.
- Taj mali modularni reaktor nije baš tako mali, on se samo tako zove zbog načina hlađenja i brzine izgradnje... On je snage od 125 megavata, što je otprilike milijardu kilovat-časova godišnje, što je dovoljno za pola miliona domaćinstava - precizirao je direktor „Nuklearnih objekata Srbije”.
Sam proces izgradnje i osiguravanja bezbednosti specifičan je po tome što kombinuje fabričku proizvodnju komponenti i masivne građevinske radove na samoj lokaciji.
- Ona se pravi u fabrici, ali se ceo kontejnment zida na licu mesta... Ima betonsku zaštitu i zbog zračenja i eventualno zbog nekih bezbednosnih razloga - dodao je on.
Osvrćući se na zabrinutost javnosti povodom potencijalnih opasnosti, Arbutina je podsetio da se u našem neposrednom komšiluku već nalaze nuklearne elektrane, te da Srbija već geografski deli taj rizik, ali bez ikakve energetske dobiti.
- Mađarska ima benefit, a rizik iako postoji mi ga delimo. Zašto bi mi samo imali potencijalni rizik, a ne i benefit? - upitao je Arbutina.
Što se tiče ljudskih resursa potrebnih za rad, Srbija je sačuvala osnovnu stručnu bazu mašinskih i elektro inženjera, dok bi se samo vreme izgradnje iskoristilo za njihovu neophodnu specijalizaciju u inostranstvu.
- Od tog trenutka kad donesemo odluku i sa nekom državom potpišemo ugovor, tamo odlaze mladi inženjeri i tehničari na obuke, imamo sasvim dovoljno vremena da obrazujemo kadrove koji će raditi u nuklearnoj elektrani - uverava Arbutina.
Na kraju, izbor inostranog partnera za izgradnju nuklearnih postrojenja nije kratkoročni dogovor, već strateški potez koji našu državu dugoročno vezuje za tehnologiju i državu sa kojom se sklopi ugovor.
- Znači 100 godina je strateško partnerstvo. Treba biti mudar, doneti pametnu odluku, jer to je odluka ne za našu generaciju, za naredne dve, tri, četiri generacije - zaključio je Arbutina.
