Američka spoljna politika prema Zapadnom Balkanu prolazi kroz korenitu promenu.
Prema nedavno objavljenom izveštaju koji je Stejt Dipartment podneo američkom Kongresu, koji je napisan u skladu sa zakonskim okvirima o finansiranju inostranih programa iz 2026. godine, Vašington zvanično napušta decenijama staru strategiju dugoročne izgradnje država i institucija na ovim prostorima. Era u kojoj su Sjedinjene Američke Države imale ulogu stalnog supervizora i pokretača postkonfliktne obnove u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu je završena. Umesto toga, na scenu stupa pragmatična doktrina zasnovana na ekonomskim interesima i bezbednosnom partnerstvu. Vašington sada posmatra ovih šest ekonomija kao partnere koji moraju preuzeti odgovornost za rešavanje sopstvenih unutrašnjih sporova, dok istovremeno služe kao ključna odbrana od uticaja rivalskih geopolitičkih sila i pretnji po samu američku teritoriju. U izveštaju se uticaj Rusije i Kine posmatra kao štetan za region ali i za američke interese.
Glavni front ove geopolitičke borbe vodi se preko energetske mreže regiona, gde Moskva već dugo koristi zavisnost od svojih energenata i zastarelu infrastrukturu za vršenje političkog pritiska i podgrevanje etničkih tenzija. Sjedinjene Američke Države nameravaju da potpuno neutrališu ovu ranjivost uvođenjem sopstvenih energetskih rešenja, što je potvrđeno i na nedavnom Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti na kojem su Srbija i Bosna i Hercegovina potpisale zajedničku izjavu o ulaganju u bezbedne izvore snabdevanja. Umesto uopštenih paketa pomoći, Vašington forsira direktne komercijalne ugovore i investicije američkog privatnog sektora. To uključuje izgradnju gasovoda Južna interkonekcija između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, postavljanje novog gasnog interkonektora između Srbije i Severne Makedonije, velike hidroenergetske projekte širom regiona, kao i uvođenje američke nuklearne tehnologije u vidu malih modularnih reaktora.
Istovremeno, američka administracija postavlja regulatorni bedem protiv ekonomskog širenja Pekinga. Kina je poslednjih godina intenzivno koristila meku moć, državne kredite i netransparentne ponude za infrastrukturne projekte, koje su zbog slabog lokalnog upravljanja često dovodile do ogromnih naknadnih troškova i kašnjenja, kako bi preuzela kontrolu nad ključnim strateškim tačkama navodi se u izveštaju Stejt Dipartmenta. Da bi se to sprečilo, Ministarstvo trgovine SAD aktivno sarađuje sa regionalnim vladama na uspostavljanju strogih mehanizama za proveru stranih investicija. Kroz stvaranje predvidivog i transparentnog poslovnog okruženja, Vašington želi da omogući američkim kompanijama da ravnopravno učestvuju i pobede na tenderima za izgradnju ključnih saobraćajnih i digitalnih mreža, kao što su Koridor VIII i Jadransko-jonski koridor.
Na polju odbrane, Vašington zahteva od svojih regionalnih saveznika strogu podelu bezbednosnog tereta, uz jasan cilj da ove zemlje prestanu da budu samo korisnici, već da postanu izvoznici bezbednosti. Nakon dogovora postignutih na samitu u Hagu, od članica NATO-a – Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije – očekuje se da modernizuju svoje vojske i dostignu istorijski cilj izdvajanja od pet procenata bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Prvi opipljivi rezultati ove transformacije već se vide van granica Evrope, pošto su Albanija i Kosovo, kao osnivači Odbora za mir, odlučili da se pridruže Bosni i Hercegovini u slanju svojih snaga u sastav Međunarodnih stabilizacionih snaga u Gazi. U isto vreme, Oružane snage SAD nastavljaju svoje učešće u misiji KFOR kako bi osigurale stabilnost i slobodu kretanja, dok se uporedo podržava tranzicija multietničkih Bezbednosnih snaga Kosova u profesionalne snage za teritorijalnu odbranu.
Jedno od najozbiljnijih upozorenja u ovom izveštaju odnosi se na direktnu vezu između organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu i bezbednosti na samim granicama Sjedinjenih Američkih Država. Američke obaveštajne službe otkrile su razgranatu mrežu u kojoj su balkanski kriminalni sindikati sklopili operativne saveze sa latinoameričkim narko-kartelima koji su označeni kao strane terorističke organizacije. Ove moćne mreže ne samo da krijumčare narkotike, već aktivno finansiraju i organizuju kanale za ilegalnu imigraciju prema američkoj južnoj granici. Nakon što je zvanični Vašington izrekao sankcije i blokirao imovinu nizu državljana zemalja Zapadnog Balkana povezanih sa ovim kartelima, Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) potpuno je preusmerio svoja sredstva. Budući američki fondovi više se neće trošiti na dugotrajnu izgradnju pravosudnih institucija, već isključivo na operacije koje donose brze i merljive rezultate: razbijanje lanaca pranja novca, jačanje granične bezbednosti i potpuno uništenje kriminalnih grupa koje direktno ugrožavaju američku teritoriju.
