Sudbina Naftna industrija Srbije nalazi se u završnoj i najosetljivijoj fazi pregovora.
Rok koji je postavila američka kancelarija OFAC ističe 22. maja, a iako pregovori između MOL grupe, ruske strane i države Srbije formalno još traju, iz vrha države poslednjih dana stižu poruke da dogovor više nije izvestan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno je rekao da „pregovori sa MOL-om ne idu dobro“ i da nije „preveliki optimista“ kada je reč o konačnom ishodu razgovora.
Ukoliko pregovori propadnu, Srbija bi praktično morala da aktivira svojevrsni privremeni specijalni režim rada NIS-a, kako bi se očuvala energetska stabilnost zemlje i sprečio ozbiljan poremećaj tržišta goriva.
To u praksi ne znači gašenje kompanije niti zatvaranje rafinerije u Pančevu. Naprotiv. Takav režim podrazumevao bi da država, uz posebne dozvole američkog OFAC-a, omogući NIS-u da nastavi ograničen i strogo kontrolisan rad dok se ne pronađe trajno rešenje za vlasničku strukturu kompanije.
Drugim rečima, NIS bi nastavio da prerađuje naftu, snabdeva tržište gorivom i održava osnovne operacije, ali pod mnogo komplikovanijim uslovima poslovanja.
Američke licence koje su do sada više puta produžavane upravo služe tome da kompanija može da funkcioniše uprkos sankcijama uvedenim zbog većinskog ruskog vlasništva. Te dozvole omogućavaju uvoz sirove nafte, rad rafinerije, tehničko održavanje sistema i finansijska poravnanja neophodna za stabilno snabdevanje tržišta.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović više puta je naglasila da je za Srbiju najvažnije da rafinerija u Pančevu nastavi da radi i da se sačuva energetska sigurnost zemlje.
„Za nas je to kritična infrastruktura“, rekla je ministarka govoreći o rafineriji i pregovorima sa MOL-om.
Upravo zbog toga se u energetskim krugovima sve češće govori o prelaznom modelu u kojem bi država praktično koordinisala funkcionisanje NIS-a dok traju pregovori sa Amerikancima, ruskim vlasnicima i potencijalnim novim partnerima.
Takav scenario podrazumevao bi pojačanu kontrolu države nad ključnim odlukama kompanije, strogo definisane tokove nabavke nafte i finansiranja, ali i kontinuirane pregovore sa OFAC-om kako bi se izbegle potpune sankcije.
Stručnjaci upozoravaju da bi najveći problem u slučaju neuspeha pregovora bio međunarodni platni promet i nabavka sirove nafte. Bez posebnih američkih dozvola, NIS bi imao ozbiljne probleme da koristi međunarodne bankarske kanale, osiguranje transporta i deo logistike neophodne za normalno poslovanje.
Ekonomista i broker Branislav Jorgić ocenio je da bi brz i loše definisan dogovor mogao dugoročno da napravi još veće probleme za Srbiju nego privremeni režim rada kompanije.
Posebno je osetljivo pitanje budućnosti Rafinerije Pančevo, jer Srbija insistira da ona nastavi da radi punim kapacitetom i da ostane oslonac domaćeg tržišta derivata. Upravo je to, prema informacijama iz pregovora, jedna od glavnih tačaka spora sa MOL-om.
Istovremeno, država pokušava da poveća svoj vlasnički udeo u NIS-u za dodatnih pet procenata kako bi imala veći uticaj na strateške odluke kompanije.
Za građane Srbije najvažnije pitanje ipak ostaje - da li bi goriva bilo dovoljno.
U ovom trenutku odgovor je da bi država gotovo sigurno učinila sve da ne dođe do nestašica. Upravo zato se i govori o specijalnom režimu rada, odnosno modelu koji bi omogućio da NIS nastavi da funkcioniše čak i bez konačnog dogovora sa MOL-om.
Međutim, takav režim ne bi mogao dugo da traje bez ozbiljnih posledica. Produžena neizvesnost otežala bi investicije, povećala troškove nabavke nafte i dodatno opteretila poslovanje kompanije.
Zato naredni dani praktično odlučuju ne samo o vlasničkoj strukturi NIS-a, već i o tome kako će izgledati energetska stabilnost Srbije u godinama koje dolaze.
Autor: S.M.
