Lično ga je tkala od kamilje dlake: Pojas Presvete Bogorodice star 2.000 godina stigao u Beograd - evo zašto se ova svetinja skoro nikada ne iznosi sa Atosa

Svetinju je u 14. veku knez Lazar poklonio Svetoj Gori, a pretpostavlja se da je stara oko 2.000 godina.

Aleksandar Milojkov, sveštenik Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu, kaže za RTS da, pored predanja, o njegovom putu svedoči obilje istorijskih zapisa, fakata i himnografije.

"Prema svetom predanju, Bogorodica je lično izradila taj pojas od kamilje dlake. To je inače bio i običaj kod jevrejskih devojaka koje su se pripremale za udaju da taj pojas poklone svom budućem mužu, ali pošto je ona ostala devojka, ona je taj pojas čuvala sa sobom i neposredno pred svoje blaženo usnuće, ona je taj pojas poklonila apostolu Tomi", navodi otac Aleksandar.

Bogorodica je, kaže predanje, preko apostola Jovana dala zapovest da se pojas čuva u jednoj jevrejskoj porodici. U četvrtom veku pojas se obreo u Konstantinopolju (Carigradu), u vreme imperatora Arkadija, čija ćerka Pulherija ga je ukrasila zlatnim nitima, koje i danas mogu da se vide na svetinji.

"Pojas je podeljen u nekoliko delova. Ovaj deo koji se čuva u manastiru Vatopedu, predstavlja veći deo tog pojasa, ali neki delovi su nestali prilikom krstaškog pohoda na Carigrad u 13. veku", objašnjava otac Aleksandar.

Dug put do Srbije i manastira Vatopeda

Delove pojasa krstaši su odneli sa sobom na zapad, ali srećom, jedan deo je ostao u Carigradu i kroz istoriju menjao je mesto. Iz Carigrada je u petom veku preseljen u Kapadokiju, pa je opet, u istom veku, u vreme cara Justinijana vraćen u Carigrad.

Put do Srbije i do kneza Lazara vodio je preko Bugarske.

Car Konstantin Veliki napravio je krst koji se zvao po njemu – carski krst – koji je nosio u bitke kao blagoslov. U tom krstu su bile smeštene čestica časnoga krsta, mošti velikih svetitelja i Bogorodičin pojas.

"Pošto je jedna bitka izgubljena protiv Bugara u vreme cara Asena, Bugari su došli nekako do tog krsta i preuzeli svetinju. Potom je naš sveti kralj Stefan Dečanski u jednoj bici protiv Bugara osvojio taj krst i tako je pojas došao u srpske ruke. I upravo tako ga je, 40-ak godina kasnije, sveti knez Lazar predao manastiru Vatopedu, gde se i danas nalazi“, kaže otac Aleksandar.

Napominje i da se takve svetinje veoma retko iznose sa Svete Gore, gotovo nikad, i zbog toga se, kako ističe, smatra da Pojas Presvete Bogorodice predstavlja pre i iznad svega Božji blagoslov i blagoslov Bogomajke našem narodu, našoj prestonici i našoj crkvi.

"Sve to odslikava ugled naše crkve koji ona uživa na Svetoj Gori. A mogu da kažem da je temelj tog ugleda niko drugi nego Sveti Sava. Znamo za njegovu vezu sa manastirom Vatopedom i uopšte sa Svetom Gorom“, naglašava otac Aleksandar.

Pojas će, uz srpskog patrijarha, predvoditi Spasovdansku litiju.

Same litije su kroz istoriju imale višestruki značaj. Organizovale su se ne samo povodom gradskih slava, već i u teškim vremenima.

"Litija nije prosto parada, svečanost kao takva. Ona je molitveni hod. To je pre svega molitva u hodu. To treba imati na umu… Njena suština je sabornost i kada vi sa tom suštinom crkve, znači u sabornosti, idete gradom, onda, po našoj veri, osvećuje se i sam taj grad, osvećuju se njegove ulice", ističe otac Aleksandar.

Pojas Presvete Bogorodice će krenuti iz Vaznesenske crkve sa Spasovdanskom litijom, ali će još devet dana biti dostupan vernicima u hramu Svetog Save na Vračaru, gde će moći da priđu i celivaju svetinju.

Autor: D.Bošković