Nakon neuobičajeno hladnog perioda, Srbiju i ostatak Evrope krajem maja zadesiće potpuni vremenski obrt. Kako navodi specijalizovani portal "Severe Weather Europe", na kontinentu se razvija takozvana "toplotna kupola" koja bi mogla da obori istorijske rekorde u velikom delu Evrope. Snažna topla vazdušna masa krenuće iz severozapadne Afrike prema jugozapadnoj i zapadnoj Evropi, a zatim će se proširiti i na našu zemlju, donoseći prve prave letnje temperature.
Vreli talas će prvo pogoditi Španiju, Portugal, Francusku, Beneluks i Veliku Britaniju, gde će temperature biti čak od 12 do 16 stepeni iznad proseka za kraj maja. Do sredine sledeće nedelje, ovaj ekstremni toplotni talas direktno će zahvatiti i Balkan, uključujući i Srbiju.
Šta čeka Srbiju i gde će biti najvrelije?
Prema prognostičkim mapama, naša zemlja će se naći na samoj granici ove vrele vazdušne mase, a situacija po regionima izgledaće ovako:
Vojvodina i Beograd (najtopliji regioni): Umereni talas će se ovde najviše osetiti. Na severu i zapadu Bačke, u Sremu, Mačvi, Podrinju, kao i u glavnom gradu, očekuju se maksimalne dnevne temperature od 25 do 27, a lokalno i do 28 stepeni.
Centralna Srbija (Šumadija i Pomoravlje): Temperature će pratiti letnji trend i kretati se u stabilnom i toplom rasponu od 25 do 26 stepeni.
Južna i Istočna Srbija: Zbog brdsko-planinskog reljefa, ovde će biti za nijansu svežije, sa temperaturama između 22 i 24 stepena, dok će se na planinama poput Kopaonika i Zlatibora zadržati prijatnih 14 do 18 stepeni.
Šta je to "toplotna kupola" i kako funkcioniše?
Kod značajnih i istorijski rekordnih toplotnih talasa u Evropi, toplotna kupola je uvek imala ključni uticaj i ona je dominantna karakteristika ekstremnih letnjih prilika.
Ovaj fenomen oblikuje veoma topla vazdušna masa u višim slojevima atmosfere, a reč je o vremenskom obrascu koji donosi ekstremne temperature u područje ispod sebe. Izraz se koristi kada se široko polje visokog vazdušnog pritiska ustali iznad velikog dela kontinenta i potraje danima ili nedeljama.
Stručnjaci objašnjavaju da toplotna kupola deluje poput poklopca na loncu. Ona zarobljava topao vazduh na svim nivoima ispod sebe, dok se slojevi spuštaju prema tlu, sabijaju se i na taj način dodatno zagrevaju, što dovodi do nesnosnih vrućina.
Autor: D.S.
