Danas je jedan od najradosnijih dana u hrišćanstvu, Vaskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću i svetlosti nad tamom. Nakon najdužeg i najstrožeg posta u godini, vernici širom Srbije konačno su seli za bogatu trpezu, okruženi porodicom, toplinom doma i radošću koja se oseća u svakom kutku.
Od ranog jutra čuju se tradicionalni pozdravi „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, dok se domovi pune smehom, dečjom radošću i mirisima praznične hrane.
Porodična okupljanja i radost posle posta
Posle nedelja odricanja, posta i duhovne pripreme, Vaskrs dolazi kao nagrada – vreme kada se porodica okuplja za istim stolom. Trpeza je bogata i raznovrsna: od tradicionalnih jela, mesa, kolača, pa sve do nezaobilaznih vaskršnjih jaja.
U mnogim domovima upravo je ovaj ručak najvažniji u godini, jer okuplja sve generacije – od najmlađih do najstarijih. Osim hrane, naglasak je na zajedništvu, razgovoru i miru.
Običaj koji se poslednji ispoštuje
ako je Vaskrs dan radosti, jedno pravilo i dalje važi i mnogi ga se strogo pridržavaju.
Prema narodnim verovanjima i običajima, do ponoći ne bi trebalo praviti svađe, dizati glas niti unositi nemir u kuću. Veruje se da način na koji provedete ovaj dan utiče na celu godinu koja dolazi.
Jedan od manje poznatih običaja nosi ozbiljno upozorenje:
Na Vaskrs ne valja zaspati pre ponoći. Ako se ode u san ranije, verovalo se da će osoba biti pospana, spora i lenja čitavog leta. I ništa, ama baš ništa, neće uspeti da završi.
Zato bi se u mnogim krajevima ostajalo budno, dočekivao se praznik uz sveće, pesmu, molitvu. U Rusiji je čak postojao običaj da onog ko se uspava neizostavno poliju vodom ili bace u reku. Sinod Ruske crkve je u 17. veku taj običaj morao zvanično da zabrani - toliko je bio rasprostranjen, i, ponekad, opasan.
Autor: Iva Besarabić
