Mladen Mijatović novinar i reporter crne hronike je u intervjuu ogolio dušu govoreći o najstrašnijim situacijama sa kojima se susretao na terenu, ističući da mu je život u nekoliko navrata bio ugrožen.
Mladen Mijatović je otkrio i koliko privatan život ispašta zbog posla.
- Svako ima neki svoj ritam života i način života. Meni posao direktno diktira kako ću da živim, kada ću da ustanem, kada ću da legnem, kada ću da jedem, kada ću sa nekim da se vidim ili da se ne vidim - kaže on i dodaje:
- Ovih dana ima poprilično posla, to je svakodnevica. Volim svoj posao i nije mi teško, bez obzira koliko to čudno zvučalo da radim svaki dan, svaku noć i da budem non-stop onlajn i spreman za akciju i za pokret. S obzirom na to da ove godine ću napuniti 56 godina, daće Bog, nisam se umorio i jednostavno ne da mi ne pada teško, nego željan sam uvek akcije.
- Veoma često se posao odražava na moj privatan život zato što nisam gospodar svog vremena, ali ja sam se opredelio za ovaj posao, za ovakav način života, za reportera i novinara, urednika Crne hronike. I tu nema pardona. To je prioritet, sve drugo trpi. Niko me na to nije primorao, niti me primorava, isključivo je lična odluka.
Mijatović je otkrio i koje su to najstresnije situacije sa kojima se suočavao tokom karijere.
- Nisam imao u životu u profesionalnoj karijeri dva ista identična ili slična događaja. Gotovo svakodnevno sam u situaciji da gledam sve ono što je najstrašnije, a to je smrt ljudi koji su uglavnom nastradali, izgubili život zbog nečije tuđe nemarnosti, greške, sa umišljajem ili bez umišljaja. Ljudi, deca nezavisno od uzrasta i od pola koji nisu to zaslužili da im se dogodi. To su teške i strašne ljudske sudbine. Često se događa da razmišljam o poslu i kući zato što je to prirodno. Ipak sam ja, kao i svi, čovek od krvi i mesa i neke situacije, naročito teške, preživljavam i kasnije, ali šta da se radi - rekao je on i dodao:
- Ne pijem tablete za smirenje. Do sada nijednu nisam popio. Pijem zbog visokog krvnog pritiska svako jutro jednu tabletu, po dogovoru i preporuci lekara ništa na svoju ruku, već sam bio na jednom kontrolnom pregledu i tada je ustanovljeno da imam visok krvni pritisak i da nije ništa strašno i da se to može regulisati kroz svakodnevne terapije.
Kako kaže, noćnih mora nije bilo.
- Ne, noćne more zato što ja volim da spavam, ali, malo spavam i onda kada zaspim, zaspim kao top. I nemam pojma šta se događa, dok me neko ne probudi - kaže on, ističući da su okolnosti bile takve da je razgovarao i sa stručnim licima.
- Nisam bio ciljano tim povodom, ali bio sam na nekim sistematskim pregledima koji su zahtevali preglede stručnjaka medicinskih različitih profila, tako da sam bio podvrgnut i pregledima te vrste.
Mladen se osvrnuo i na svoju pribranost u svakom momentu izveštavanja.
- I ja sam čovek od krvi i mesa. Možda to sve tako izgleda, ali ima tu verovatno dobar deo i genetike, a opet za to je zaslužan i način života van ovog profesionalnog života zato što se trudim da se što češće ili redovnije se bavim fizičkom aktivnošću, treningom. Trudim se kada imam vremena da pročitam neku knjigu koju volim, da uživam u sportskim prenosima i sportskim događajima. To je ono što me ispunjava, naravno uz druženje sa iskrenim i pravim prijateljima i sa porodicom - kaže on ističući da veliku podršku ima od porodice:
- Veliku podršku imam od članova porodice i drago mi je da su me roditelji vaspitali na pravi način. A opet ono što je važno, to je ta podrška porodice. Imam rođenog brata, bratanca, bratanicu, snajku, zatim isto još nekoliko bliskih članova porodice, sestru, pošto je jedna jedina ovaj stavljam ovoga puta ističem. Svako od njih se bavi nekim svojim poslom, niko nije u medijskom svetu, ali smo svi jedni drugima velika podrška u svakom trenutku. Ranije su više strepeli roditelji za mene. Otac je pokojni, već 12 godina, ali logično je da se roditelj uvek brine za svoje dete, nezavisno od toga koliko roditelj ima godina i koliko dete ima godina. Dete je uvek dete, roditelj je uvek roditelj. Brinuli su se, sada manje, ali ne bio im ja u koži.
Mladen je otkrio i da li je bilo trenutaka kada se borio za svoj život i bezbednost.
- Nekoliko puta sam bio u ozbiljnim bezbednosnim nekim problemima, ali svaki put su oni prevaziđeni i rešeni bez nekih ozbiljnih posledica. Rizik ovog posla kojim se ja bavim je ponekad ugrožena bezbednost fizička, ali dobro. Šta je tu je. To mi je posao - rekao je on, ističući da je nekoliko puta bio životno ugrožen, ali nikada nije pomišljao da odustane od svog poziva:
- Ne, ne. Ovo je način mog života i opredeljenje i veoma sam zadovoljan i svojim poslom i svojim životom.
Život mu je bio ugrožen
Mijatović se prisetio i momenata kada je bio životno ugrožen, a prilikom jedne situacije mu je bio oštećen i sluh.
- U profesionalnoj karijeri sam doživeo i preživeo više tih teških situacija u kojima sam direktno bio bezbednosno ugrožen. Tokom NATO bombardovanja, dakle, otprilike u ovo vreme, prilikom bombardovanja zgrade Generalštaba u centru Beograda oko mene je bilo stradalih ljudi, ubijenih, poginulih i veliki broj ranjenih ljudi kojima sam ja u tom trenutku pomagao da se prebace kolima hitne pomoći i vatrogasnim vozilima do Urgentnog centra. Dakle, mnogi su od njih i moji prijatelji koji su ostali invalidi. Tada je meni oštećen neznatno sluh nakon detonacije, ali nisam imao direktnu fizičku povredu. Druga situacija, ne znam sad tačno po godinama, ali 2001. godine u maju, izveštavao sam za Studio B za koji sam tada radio. U kopnenoj zoni bezbednosti i tada, to jest tog dana su naše snage bezbednosti eliminisale jednog od vođa paravojne terorističke organizacije kosovskih Albanaca koja je delovala na tom prostoru. I ja sam svojim poslom bio na terenu i tada su me zarobili saborci tog teroriste, takođe teroristi, Albanci. Bilo je tu još nekoliko medijskih ekipa, svestranih ekipa. Držali su nas izvesno vreme u jednom podrumu. Pregovarali su i na kraju su nas pustili. Ne znajući da se među svim tim strancima nalazi i jedna srpska ekipa. Dakle, uspeli smo nekako kolega i ja s kojim sam radio da se izvučemo. Nije bilo nikako prijatno zato što su oni bili izuzetno negativno nastrojeni zato što su naše snage eliminisale njihovog saborca i vođu te terorističke organizacije - rekao je on i dodao:
- I imamo još jednu situaciju otprilike u istom periodu. Izveštavao sam sa tog ratnog područja. U tom trenutku sam se nalazio u nekoj, nekom uslovno rečeno improvizovanom bunkeru. Nije to klasičan bunker, ali improvizovana neka građevina koja je predstavljala bunker sa našim snagama bezbednosti i u jednom trenutku smo pretrpeli direktan pogodak. Ručni raketni bacač je udario u taj, tu građevinu i dvojica policajaca koji su bili pored mene zajedno s našom, nas desetak je bilo tu, je ovaj povređeno, odnosno povređeno, ranjeno. Oni su prevezeni u bolnicu, a ja sam ostao tu. Treba se čuvati i ne treba izazivati sudbinu.
Autor: D.Bošković
