Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Zaharija.
Zaharije je bio sin Kariona Misirca, koji je ostavio ženu i decu da bi se zamonašio. Sa sobom je poveo Zaharija, zato što majka nije mogla da ga prehrani.
Bio je mlađi od mnogih u Skitu, ali udostojio se većih blagodatnih darova nego oni! Od blagodati Božje osećao je kao da mu gori cela unutrašnjost njegova.
Sveti Makarije pitao ga je ko je pravi monah, a Zaharije odgovori "Onaj ko sebe neprestano prinuđava na zapovesti Božje”. A na pitanje sv Mojseja, šta znači biti monah, Zaharija skine svoju kamilavku i zgazi nogama pa reče: Ako čovek ne bude ovako sokrušen, ne može biti monah!"
Bio velikim svetilom među monasima u pustinji, i mlad se upokojio u Gospodu.
Praznik Prepodobnog Zaharija ima duboko duhovno značenje. On nas podseća na vrednosti skromnosti, tišine i unutrašnje snage koja proizilazi iz posvećenosti Bogu. U svetu koji je pun buke, žurbe i spoljnog stresa, Zaharije je živeo kao svetionik tišine, podstičući nas da pronađemo mir i smirenost u duhovnoj jednostavnosti.
Ovaj praznik nas poziva da obratimo pažnju na unutrašnju tišinu i da u svakodnevnom životu praktikujemo duhovnu disciplinu. Zaharije nas podseća da se ne treba hvatati za spoljašnje stvari, već da se kroz molitvu, post i tišinu oslobodimo svojih strasti i težnji, kako bismo postigli unutrašnju ravnotežu i mir.
S obzirom na njegov način života, danas ne bi trebalo da se svađamo i isto tako bi trebalo da uživamo u tišini sopstvenih misli, te da svako od nas pronađe svoj mir.
Autor: A.A.
