Letnje računanje vremena počinje noćas, poslednjeg vikenda u martu, kada časovnike treba pomeriti sat unapred, sa dva sata posle ponoći na tri. Na osnovu Zakona o računanju vremena, vreme se u dva sata ujutru 29. marta pomera za jedan čas unapred, na tri, što znači da će se spavati sat kraće.
Dok su 2025. časovnici pomereni 30. marta, ove godine to će se dogoditi dan ranije i razlog za to je - kalendar.
Naime, od 1996. godine u celoj Evropskoj uniji važi jedinstveno pravilo da letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu. Kako se raspored dana u nedelji menja iz godine u godinu, ni ta poslednja nedelja ne pada uvek na isti datum. Tako je 2025. to bio 30. mart, dok je 2026. godine 29. mart.
"Treba leći bar sat vremena ranije nego inače"
Kako biste lakše podneli ovu promenu, važno je neposredno pred pomeranje kazaljki početi sa pripremom i to tako što ćete večeras leći ranije.
- Pre očekivanog pomeranja sata, treba ranije odlaziti u krevet u odnosu na vreme u koje se inače spava. Treba leći bar sat vremena ranije nego što se uobičajeno odlazi - savetuje dr Radmila Šehić za "Blic zdravlje".
Pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.
Spavamo kraće, ali dan traje duže
Zimsko računanje vremena nam daje taj sat sna duže ujutru, ali nam zapravo skraćuje dan. Sada ćemo sa letnjim računanjem vremena teoretski, imati sat vremena manje sna, to u praksi znači da će nam od naredne nedelje dan biti duži.
Tačnije, ako je sada sumrak oko šest sati posle podne, za nedelju dana ćemo skoro sve do sedam sati uveče imati dnevnu svetlost.
Kada je počelo pomeranje sata u Srbiji
Podsetimo, u Srbiji sat se pomera:
poslednje nedelje u martu – jedan sat unapred (počinje letnje računanje vremena)
poslednje nedelje u oktobru – jedan sat unazad (počinje zimsko računanje vremena)
Srbija je pomeranje sata, odnosno letnje računanje vremena uvela 1983. godine, dok je još bila deo SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije), a prvo pomeranje sata desilo se u noći između 26. i 27. marta 1983. godine, kada su kazaljke pomerene jedan sat unapred.
Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, ali članice ga još nisu usvojile.
Zašto se zemlje EU nisu usaglasile
Razlog zašto se zemlje EU nisu usaglasile oko ukidanja pomeranja sata nije u tome da li ga treba ukinuti (većina se slaže da je praksa zastarela), već koje vreme zadržati (zimsko ili letnje) i kakve bi posledice to imalo.
Letnje računanje vremena je uvedeno kako bi ljudi imali sat vremena dnevnog svetla više, ali kako se bliži zima, dan je sve kraći te mnogo ljudi započinje i završavaju radni dan u mraku, uz malo mogućnosti da provedu vreme na sunčevoj svetlosti. Zbog toga se sve češće čuju stavovi da je taj sistem u današnje vreme prevaziđen.
Autor: S.M.
