U trenutku kada klimatski ciljevi postaju ambiciozniji, a potreba za stabilnim izvorima energije sve izraženija, nuklearna energija ponovo dolazi u fokus globalnih energetskih politika. Kao izvor koji omogućava kontinuiranu proizvodnju električne energije uz minimalne emisije CO₂, nuklearna tehnologija se sve češće posmatra kao ključni element tranzicije ka zelenoj ekonomiji, posebno u kontekstu rasta potrošnje izazvanog digitalizacijom i razvojem veštačke inteligencije.
U Srbiji se ova tema dodatno aktuelizuje kroz razgovore o budućem energetskom miksu, mogućoj izgradnji nuklearnih kapaciteta, ali i unapređenju postojećih sistema za upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearnu bezbednost. O ovim pitanjima govori Dalibor Arbutina, direktor preduzeća Nuklearni objekti Srbije, ukazujući na značaj nuklearne energije za energetsku sigurnost, ali i na konkretne korake koje Srbija već preduzima u ovoj oblasti.
Kakvu ulogu nuklearne tehnologije i nuklearni objekti mogu imati u tranziciji ka zelenoj ekonomiji i smanjenju emisija CO₂?
- Problemi globalnog zagrevanja i potreba za smanjenjem emisije ugljenika doveli su do preispitivanja uloge nuklearne energetike u tom procesu. Cilj da se do 2050. dostigne nulta emisija ugljenika, što zapravo znači prestanak korišćenja fosilnih goriva, a da se pri tome zadovolje rastuće potrebe za energijom, moguće je samo reintegracijom nuklearnih reaktora u energetiku, jer su nuklearne elektrane stabilan izvor energije, nezavisan od meteoroloških uslova, praktično bez emisije ugljenika.
Mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji sve se češće pominje u kontekstu budućeg energetskog miksa. Da li su već identifikovane potencijalne lokacije i koji faktori bi bili ključni pri njihovom izboru?
- U periodu kad je SFRJ planirala izgradnju novih elektrana, izvršena su ispitivanja pogodnih lokacija u SFRJ, Kriterijumi za ocenu lokacije imaju fokus na sigurnosti, uticaju na životnu sredinu i ekonomičnost, a kao uslov se postavlja dostupnost izvora značajnih koliičina rashladne vode, niska gustina naseljenosti, geološka satabilnost, seizmički integritet, jednostavna transportna rešenja i pristupačnost, povezivanje na elektroenergetsku mrežu i prihvatanje javnosti. Zahtevi treba da zadovolje ravnotežu pouzdanosti projektnih rešenja u odnosu na spoljašnje prirodne rizike i društvene potrebe.
Najavili ste pokretanje postrojenja za preradu radioaktivnog otpada. U kojoj fazi se projekat trenutno nalazi i šta će njegovo stavljanje u funkciju značiti za upravljanje radioaktivnim otpadom u Srbiji?
- Postrojenje za preradu otpada je uspešno završilo dve faze probnog rada, bez i sa radioaktivnim materijalom uz obuku i superviziju međunarodnih eksperata. Potom je predat zahtev regulatornom telu za dobijanje licence za korišćenje objekta i redovan pogon i sada smo u očekivanju licence ili eventualnih zahteva za dopunu dokumentacije. Preduzeće je predalo i zahtev za dobijanje licence za dekomisju starih hangara H1 i H2, čiji otpad bi trebalo da se preradi u novom postrojenju. Reč je o preradi otpada koji je pretežno generisan u istraživačkom institutu, u periodu aktivnih nuklearnih istraživanja i aktivnog pogona dva istraživačka nuklearna reaktora. Sredstva za taj višegodišnji projekat će biti obezbeđena na osnovu donetog zaključka Vlade Republike Srbije.
U okviru projekta unapređenja nuklearne bezbednosti opremljena je i laboratorija za nuklearnu forenziku. Koje će konkretne kapacitete ova laboratorija doneti Srbiji i kako će doprineti jačanju sistema kontrole i bezbednosti nuklearnih materijala?
- Laboratorija je opremljena većim brojem specifičnih i veoma skupih uređaja čijom primenom može između ostalog da se utvrdi izotopsi sastav materijala, i posebno nuklearnih materijala. U slučaju ilegalnog prometa takvog materijala, na osnovu rezultata merenja i odgovarajućih podataka u bazama MAAE može se odrediti i poreklo tog materijala.
Razvoj nuklearnog sektora podrazumeva i obrazovanje stručnog kadra. Da li su Nuklearni objekti Srbije već uspostavili saradnju sa univerzitetima i fakultetima u zemlji u cilju školovanja i obuke budućih stručnjaka za ovu oblast?
- Od svog osnivanja preduzeće je sarađivalo sa fakultetima u Republici Srbiji na sprovođenju specifične nastave vezane za oblast naše delatnosti, jer ima kadrovske kapacitete za upravljanje operativnim nuklearnim objektima, kao i objekte i opremu za realizaciju teorijskog i eksperimentalnog dela nastave.
Usled velikih problema u snabdevanju električnom energijom osamdesetih godina, Jugoslavija je tražila izlaz i u gradnji nuklearnih centrala - međunarodni konkurs je produžen na dan Černobiljske katastrofe. Posle odustajanja, izlaz je privremeno pronađen u otvaranju novih termo-kapaciteta, a govorilo se i da je to trajno rešenje (da na Kosovu ima rezervi za 1.000 godina). Postoji li i danas alternativa nuklearnoj energiji, ili će, kako je jednom rekao dr Ilija Plećaš, onaj ko njom ne bude raspolagao živeti u kamenom dobu?
- Na upravo završenom Nuklearnom samitu 2026, u Parizu u organizaciji Međunarodne agencije za atomsku energiju i Francuske vlade, svetski lideri su formulisali kao jedan od zaključaka da je "nuklearna energija ključ za usklađivanje nezavisnosti, a time i energetskog suvereniteta sa dekarbonizacijom a time neutralnošću u odnosu na emisiju ugljenika". Sve su veće potrebe za korišćenjem veštačke inteligencije, koja se smatra glavnim pokretačem porasta potreba za energijom, sa projektovanim četvorostrukim porastom do 2030. godine. U ovom trenutku nije komercijalno saglediv nijedan drugi energetski izvor koji bi zadovoljio ove potrebe u ovom roku. Razmatraju se samo različiti novi tipovi reaktora, sve druge opcije su još uvek u oblasti teorije i eksperimenta.
S obzirom na sve veću potrebu za stabilnim i niskougljeničnim izvorima energije, kako vidite ulogu nuklearne energije u budućem energetskom miksu regiona?
- Sve države regiona u skladu sa svojom situacijom i potrebama su ili već uvele nuklearnu energetiku ili razmatraju njene opcije. Bugarska i Mađarska danas proizvode oko 45% energije iz nuklearnih reaktora, Slovenija 36%, a Rumunija oko 20%. Hrvatska nema još uvek nuklearnu elektranu na svojoj teritoriji, ali iz svog udela u elektrani Krško, zadovoljava danas 20% svojih potreba, a ima plan da do 2030. taj udeo poveća na 30%. Albanija je pre 15 godina imala plan da izgradi jednu nuklearnu elektranu, za čije su korišćenje u to vreme iskazale interes Hrvatska i Italija, ali do tog projekta nije nikada došlo, mada se i danas Albanija izjašnjava da je "nuklearna energetika njen dugoročni cilj".
