Zahvaljujući novim zakonskim rešenjima, broj zavisnika znatno ispod evropskog proseka.
Analiza dostupnih podataka iz zdravstvenih evidencija i relevantnih istraživanja ukazuju na znatno drugačiju sliku od one koja se često pojavljuje u pojedinim medijskim izveštajima.
Prema podacima prikupljenim iz nadležnih zdravstvenih institucija i organizacija koje se bave ovom temom, procenjuje se da udeo stanovništva Srbije koji ima problem sa bolestima zavisnosti od igara na sreću iznosi približno 0,02% populacije, što je značajno niže od proseka koji se u evropskim zemljama i Evropskoj uniji procenjuje na oko 1,5% stanovništva.
Podaci zdravstvenog sistema takođe pokazuju da je tokom prethodne godine oko 1.150 osoba zatražilo stručnu pomoć zbog problema povezanih sa igrama na sreću. U strukturi osoba koje se javljaju na lečenje dominiraju muškarci, koji čine oko 80% svih pacijenata evidentiranih u sistemu zdravstvene zaštite.
Stručnjaci iz zdravstvenih ustanova navode da se tokom godine oko 240 građana obrati nadležnim institucijama zbog problema koji su vezani sa igrama na sreću. Ove brojke ukazuju na potrebu za kontinuiranom prevencijom i stručnom podrškom, ali su istovremeno višestruko niže od procena koje se povremeno pojavljuju u javnom prostoru.
Rizici od zavisnosti najviše povezani sa nelegalnim internet platformama
Stručnjaci ukazuju da se značajan deo rizika u ovoj oblasti vezuje za neregulisane i nelegalne platforme, uključujući različite oblike kripto-kazina i kripto-kladionica koje posluju mimo regulatornog sistema.
Takvi digitalni servisi funkcionišu bez licence i izvan domaćeg pravnog okvira, što otežava kontrolu pristupa i predstavlja potencijalni rizik, naročito za mlađu populaciju. U tom kontekstu, nadležni organi i stručne organizacije naglašavaju značaj kontinuiranog nadzora i suzbijanja nelegalnih oblika priređivanja igara na sreću.
Regulatorne mere i zaštita maloletnika
U poslednjih nekoliko godina značajno je unapređen zakonodavni okvir u oblasti igara na sreću. Uvedena je obavezna registracija i verifikacija identiteta svih učesnika u online igrama, čime je dodatno ojačana zaštita maloletnih lica.
Takođe su uvedeni mehanizmi samoisključenja i samoograničenja, koji omogućavaju korisnicima da ograniče sopstveno učešće u igrama na sreću i kontrolišu nivo potrošnje.
Prema ocenama stručnjaka, kombinacija regulatornih mera, institucionalnog nadzora i preventivnih programa predstavlja ključni okvir za smanjenje rizika i zaštitu ranjivih kategorija stanovništva.
Stručnjaci naglašavaju da kontinuirana prevencija, edukacija i regulatorni nadzor ostaju ključni elementi u očuvanju javnog zdravlja i zaštiti učesnika u igrama na sreću.
Autor: Iva Besarabić
