Svakog proleća i jeseni vodimo istu bitku: žalimo se na nesanicu, iscrpljenost i "ukraden" sat sna. Svi se slažu da veštačko pomeranje kazaljki predstavlja šok za organizam i mnogi jedva čekaju da se ta praksa konačno ukine.
Međutim, postoji jedna velika geografska caka o kojoj se retko priča. Srbija se nalazi na krajnjem istoku srednjoevropske vremenske zone. Zbog tog specifičnog položaja, ukidanje pomeranja sata kod nas nije nimalo jednostavno i sa sobom nosi ozbiljne posledice.
Evo šta bi se tačno desilo kada bismo morali da izaberemo samo jedno vreme:
Šta ako izaberemo TRAJNO ZIMSKO vreme?
Ovo je prvi scenario. Zimsko vreme je zapravo naše "pravo", astronomsko vreme. Ali, ako bismo na njemu ostali tokom cele godine, leti bismo se suočili sa apsurdom.
U junu bi sunce izlazilo već oko pola 4 ujutru, dok većina ljudi uveliko spava. Taj deo dnevne svetlosti bi ostao potpuno neiskorišćen.
S druge strane, mrak bi leti padao prerano, već oko 19:30 časova. Zaboravite na duge letnje večeri i šetnje po danu nakon posla.
Šta ako izaberemo TRAJNO LETNJE vreme?
Ako bismo zadržali letnje vreme kako bismo sačuvali duge letnje dane, problem bi nastao zimi.
Zimi bi sunce izlazilo tek posle 8 sati ujutru. To znači da bi deca išla u školu, a mnogi odrasli na posao, u potpunom mraku i po najvećoj hladnoći.
Neprirodno bismo se odvojili od vremenske zone kojoj geografski pripadamo, što bi zakomplikovalo poslovanje, putovanja i komunikaciju sa ostatkom srednje Evrope.
Postoji li idealno rešenj ("Treći put")? Nauka i zdrav razum nude alternativu koja rešava oba problema: prestanak pomeranja sata, uz promenu radnog vremena.
Kada bismo zadržali jedno vreme (npr. prirodno zimsko), ali uveli pravilo da radno vreme i škola tokom letnjih meseci počinju sat vremena ranije, dobili bismo savršen rezultat. Postigli bismo isti efekat maksimalne iskorišćenosti dnevne svetlosti, ali bez onog opasnog biološkog šoka i stresa koji izaziva veštačko pomeranje kazaljki.
Priroda nam je dala svetlost, na nama je samo da joj se prilagodimo – ali menjanjem svojih navika, a ne satova!
Autor: D.Bošković
