Obostrana upala pluća, koja je dijagnostikovana ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, predstavlja ozbiljnu infekciju koja zahvata oba plućna krila.
Može imati težu kliničku sliku, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa. Obostrana upala pluća uzrokovana je bakterijama, virusima ili gljivicama, ova vrsta pneumonije nosi povećan rizik od komplikacija jer dijabetes dodatno slabi imuni odgovor organizma i otežava oporavak.
Kako prenose mediji, Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SPS, hospitalizovan je juče na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije zbog teške upale upale pluća. Pomoćnik direktora za pulmologiju Spasoje Popević rekao je jutros da je Dačić i dalje u teškom zdravstvenom stanju i da je na mehaničkoj ventilaciji. Njega je rano jutros obišao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Šta je obostrana upala pluća?
Kada su zahvaćena oba plućna krila, govori se o obostranoj upali pluća. Kao i „klasičnu“ upalu pluća, i ovu najčešće izaziva bakterijska ili virusna infekcija.
Osobe koje imaju grip (infekciju virusom influence), određene streptokokne infekcije, infekciju respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) ili neke druge respiratorne infekcije, mogu razviti obostranu upalu pluća.
Pošto su zahvaćena oba pluća, disanje može biti izrazito otežano.
Foto: Pixabay.com
Simptomi
Samo na osnovu simptoma nije moguće razlikovati jednostranu od obostrane upale pluća. Svako ko posumnja na upalu pluća treba što pre da se javi lekaru.
Upala pluća
Upala pluća se često razvija tokom ili neposredno nakon druge respiratorne infekcije. Može nastati i nakon udisanja prašine ili štetnih gasova, ili ako tečnost dospe u pluća — jer takve situacije olakšavaju prodor mikroorganizama.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju:
Visoku temperaturu, groznicu i drhtavicu (ređe i neuobičajeno nisku temperaturu)
Kašalj koji se pogoršava
Iskašljavanje gustog sekreta ili šlajma
Otežano disanje pri aktivnostima koje ranije nisu izazivale zamaranje
Bol u grudima pri disanju ili kašljanju
Naglo pogoršanje stanja nakon gripa ili druge virusne infekcije
Mučninu, povraćanje ili dijareju uz respiratorne simptome
Moguće komplikacije
Kako bolest napreduje, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, naročito kod osoba oslabljenog imuniteta — zbog starosti, hroničnih bolesti ili stanja poput HIV/AIDS-a.
Komplikacije mogu uključivati:
Sepsu — tešku, sistemsku infekciju koja izaziva zapaljenje celog organizma i može biti smrtonosna
Apsces pluća (stvaranje gnojne šupljine u plućima)
Pleuralni izlivi — nakupljanje tečnosti između plućne maramice i grudnog koša, što u težim slučajevima može biti opasno po život
Pleuritis (zapaljenje plućne maramice), koje izaziva jak bol u grudima pri dubokom udahu ili kašlju
Otkazivanje bubrega ili respiratornu insuficijenciju (nemogućnost pluća da obezbede dovoljno kiseonika)
Režnjevi
Pluća su podeljena na više režnjeva (desno tri, levo dva). Kada obostrana upala pluća zahvati više režnjeva, zahvaćeni deo pluća gubi sposobnost efikasne izmene kiseonika. To znači da telo dobija manje kiseonika, a disanje postaje otežano. Veći broj zahvaćenih režnjeva povećava rizik od: - Respiratorne insuficijencije (teško disanje, potreba za respiratorom) - Širenja infekcije i upale na veći deo pluća - Bržeg pogoršanja opšteg stanja, posebno kod osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa ili srčanih problema Ukratko: što više režnjeva pluća je zahvaćeno, to je bolest teža, a komplikacije veće.
Šta uzrokuje obostranu upalu pluća?
Najčešći uzrok su virusi i bakterije koji dospeju u pluća. Ređe, upala pluća može nastati nakon udisanja određenih gljivica. Obostrana upala pluća nastaje kada isti uzročnik zahvati oba plućna krila.
Najčešći uzročnici:
Bakterije – Najčešći uzrok kod odraslih. U SAD je najčešći uzročnik bakterija Streptococcus pneumoniae.
Foto: Pixabay.com
Virusi – Virus gripa (influence) je najčešći uzrok virusne upale pluća kod odraslih. RSV je najčešći uzrok kod veoma male dece. Virusna upala pluća može povećati rizik od naknadne bakterijske infekcije.
Gljivice – Ređi uzrok, ali češći kod osoba sa oslabljenim imunitetom.
Dijabetes
Kod osoba sa dijabetesom povećan je rizik od infekcija poput upale pluća, zbog niza faktora koji mogu doprineti imunološkoj disfunkciji, uključujući: - hiperglikemiju - inhibiciju neutrofilne hemotaksije - oštećenu proizvodnju citokina - disfunkciju fagocitnih ćelija - izmenjene imunološke odgovore posredovane T ćelijama i - koegzistenciju hroničnih komorbiditeta. Stope infekcije, hospitalizacije i smrtnosti kod dijabetičara su, kako se navodi, veće nego u opštoj populaciji.
Ko je pod većim rizikom?
Rizik od obostrane upale pluća veći je kod:
osoba koje imaju više od 65 godina
kod veoma male dece
osoba koje su pothranjenepuše
imaju hronične plućne bolesti (astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća – HOBP, cističnu fibrozu)
imaju hronične bolesti poput srčane slabosti
imaju oslabljen imunitet (HIV, AIDS, autoimune bolesti)
uzimaju lekove koji potiskuju imuni sistem
imaju poteškoće sa gutanjem
kod osoba koje su nedavno imale virusnu infekciju gornjih disajnih puteva
Kada se javiti lekaru?
Obostrana upala pluća je ozbiljna i potencijalno životno ugrožavajuća bolest — ali je izlečiva, naročito ako se terapija započne na vreme.
Osoba koja ima visoku temperaturu i otežano disanje trebalo bi da to smatra hitnim stanjem.
Osobe sa faktorima rizika bi trebalo odmah da se jave lekaru ako primete simptome.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, rendgenskog snimka pluća i laboratorijskih analiza krvi.
Lečenje
Terapija zavisi od uzroka i težine bolesti:
Bakterijska upala pluća leči se antibioticima.
Teže komplikacije, poput sepse ili inficiranog pleuralnog izliva, zahtevaju intravensku terapiju i bolničko lečenje.
Virusna upala pluća ne reaguje na antibiotike.
Dodatne mere uključuju terapiju kiseonikom, bolnički nadzor kod težih slučajeva, odmor i dovoljan unos tečnosti.
Iako kašalj može biti neprijatan, on pomaže organizmu da izbaci sekret i uzročnike infekcije. Lekove za suzbijanje kašlja bi trebalo uzimati samo po preporuci lekara.
Oporavak i prognoza
Uz pravovremeno lečenje, većina zdravih osoba se oporavi. Međutim, prerani povratak svakodnevnim obavezama može usporiti ozdravljenje.
Terapiju treba uzimati tačno prema uputstvu lekara i izbegavati fizičko naprezanje dok traje oporavak. Osobe sa oslabljenim imunitetom ili drugim hroničnim bolestima imaju veći rizik od težeg oblika bolesti, ponovnih infekcija i komplikacija.
Ako se simptomi pogoršavaju, temperatura raste ili se disanje dodatno oteža, potrebno je odmah kontaktirati lekara ili otići u najbližu hitnu službu.
Autor: Marija Radić
