Šaka nije samo deo tela, ona je "produžetak ljudskog uma" i najsavršeniji alat koji posedujemo. Zbog svoje složene anatomije – mreže sitnih kostiju, tetiva, krvnih sudova i nerava – hirurgija šake predstavlja jednu od najzahtevnijih grana medicine koja danas, zahvaljujući mikrohirurgiji, pomera granice mogućeg.
Iako često u senci velikih operacija organa, rekonstrukcija ekstremiteta je polje gde se medicina graniči sa naučnom fantastikom.
Šaka je savršen mehanizam sastavljen od 27 kostiju, bezbroj ligamenata, tetiva i nerava. Kada se taj mehanizam ošteti, bilo povredom ili bolešću, na scenu stupa mikrohirurgija – disciplina koja zahteva "čelične živce" i ruku preciznu poput robota.
Šta je zapravo mikrohirurgija?
To nije obična operacija. Hirurzi rade pod mikroskopima koji uveličavaju operativno polje i do 40 puta. Njihov zadatak je da spoje krvne sudove i nerve koji su tanji od vlasi kose (često promera manjeg od 1 milimetra, pa čak i 0,3 mm u tzv. supermikrohirurgiji).
Ova tehnika je ključna kod replantacija – prišivanja potpuno odsečenih delova tela. Da bi odsečena šaka ili prst preživeli, hirurg mora savršeno spojiti arterije koje dovode krv i vene koje je odvode. Ako taj protok ne funkcioniše, tkivo odumire. Pored krvnih sudova, moraju se rekonstruisati kosti, tetive (koje pokreću prste) i nervi (koji daju osećaj i komandu za pokret).
Evo ko je "Džin hirurgije šake" u Srbiji
O ovoj oblasti malo se zna u javnosti, a isto tako da imamo jednog od najvećih stručnjaka u svetu. Uručenje titule "Džina hirurgije šake" (Giant of Hand Surgery), jedno od najprestižnijih priznanja koje dodeljuje Evropska federacija za hirurgiju šake (FESSH), našem akademiku prof. dr Marku Bumbašireviću skrenulo je pažnju javnosti na jednu od najkompleksnijih grana medicine – hirurgiju šake.
Foto: TV Pink Printscreen
Ovo izuzetno priznanje prof. Bumbašireviću dodelila je prestižna federacija formirana 1966. godine, čiji je cilj širenje znanja o ovoj kompleksnoj disciplini. Titula "Džina" nije samo počasna; ona se dodeljuje isključivo pojedincima koji su dali izvanredan doprinos hirurgiji šake na globalnom nivou, kroz revolucionarna dostignuća, istraživanja i mentorstvo novim generacijama hirurga.
Inače, profesor Bumbaširević je jedan od osnivača mikrohirurgije u Srbiji. Njegov rad se izučava na svetskim univerzitetima, a u medicinskim krugovima važi za stručnjaka koji rešava slučajeve koje mnogi smatraju "nerešivim". Zahvaljujući njegovim inovacijama, Beograd je postao prepoznatljiv centar na svetskoj mapi rekonstruktivne hirurgije
Kada palac postane "luksuz": Presađivanje sa noge na ruku
Jedan od najfascinantnijih zahvata u rekonstruktivnoj hirurgiji je transplantacija prsta sa noge na šaku ("toe-to-hand" transfer). Gubitak palca na ruci smatra se teškim invaliditetom jer palac čini više od 50 odsto funkcije šake – bez njega ne možemo da hvatamo predmete (tzv. pincet hvat). U takvim slučajevima, hirurzi mogu uzeti drugi prst sa stopala (ili palac stopala) i, zajedno sa njegovim krvnim sudovima, nervima i tetivama, "preseliti" ga na šaku. Pacijent dobija novi, funkcionalan palac kojim može da piše, drži čašu ili zakopča dugme, dok se hodanje bez jednog prsta na nozi obavlja sasvim normalno.
"Pozajmljivanje" nerava
Kada su nervi u ruci ili ramenu (brahijalni pleksus) iščupani ili uništeni, ruka može ostati potpuno nepokretna, kao da je oduzeta. Savremena hirurgija nudi rešenje kroz nervne transfere. Lekari bukvalno "prespajaju kablove" u telu – uzimaju zdrav nerv koji pokreće manje važan mišić (ili deo mišića) i povezuju ga sa oštećenim nervom koji je ključan za funkciju ruke. Vremenom, mozak nauči novu šemu i pacijent ponovo može da savije lakat ili pomeri šaku, koristeći impuls koji je ranije služio za nešto sasvim drugo.
