Novi podaci pokazuju da Srbija, uprkos besplatnoj HPV vakcinaciji, i dalje spada među zemlje sa najvišom smrtnošću od raka grlića materice u Evropi.
Oko 440 žena u Srbiji godišnje izgubi bitku protiv raka grlića materice, istakla je direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović na konferenciji povodom Evropske nedelje prevencije od te bolesti, naglasivši da je reč o oboljenju koje u velikoj meri može da se spreči, ali da je problem što je odziv na besplatnu HPV vakcinaciju i dalje nizak.
Jovanovićeva je navela da se u Srbiji na godišnjem nivou registruju 1.133 novootkrivena slučaja karcinoma grlića materice, što znači da više od tri žene dnevno dobije ovu dijagnozu. Ukazala je da je rak grlića materice bolest koja se u potpunosti može sprečiti ako se na vreme otkrije dugotrajna infekcija izazvana visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa (HPV), kao i kroz PAPA test, HPV testiranje i HPV vakcinaciju, koje su dostupne o trošku države.
Udruženje građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“ pokrenulo je inicijativu da se u toku 2026. godine promoviše imunizacija protiv HPV, kako bi najmanje 30.000 dečaka i devojčica primilo vakcinu koja može sprečiti rak grlića materice, ali i brojne druge bolesti poput kondiloma i karcinoma anusa i spoljašnjih genitalnih organa.
Jovanovićeva je navela da je u Srbiji, prema podacima Instituta „Batut“, od početka imunizacije pre četiri godine, protiv HPV virusa o trošku države sa sve tri doze vakcinisano oko 50.000 dece i mladih. Dodala je da ohrabruje podatak da je u poslednjoj deceniji u Srbiji zabeležen pad mortaliteta od raka grlića materice od preko 12 odsto, kao rezultat preventivnih mera, unapređene dijagnostike i pravovremenog lečenja.
Foto: Pixabay.com
Mnogi roditelji su i dalje skeptični uprkos apelima lekara. Iako je i po školama i prilikom redovne vakcinacije učenika data mogućnost da se odluče i za HPV vakcinu, većina roditelja je sa podozrenjem gledala na to. Samo manji broj se, kako smo saznali po domovima zdravlja, odlučivao da potpiše da njihovo dete primi vakcinu, a uglavnom su u pitanju devojčice.
Gorica Đokić iz Udruženja pacijentkinja upozorila je da gotovo 90 odsto populacije u Srbiji tokom života dođe u kontakt sa HPV-om, a da svakoga dana dve žene izgube život od raka grlića materice. Upravo zato pokrenuta je inicijativa da tokom 2026. godine u Srbiji bude zaštićeno najmanje 30.000 dece koja do sada nisu vakcinisana protiv HPV. Iako postoji kapacitet da se godišnje vakciniše i do 600.000 dece i mladih, za skoro četiri godine vakcinisano je svega oko 60.000 dečaka i devojčica. Ovim tempom neće biti dostignuti ciljevi Svetske zdravstvene organizacije niti će rak grlića materice biti eliminisan.
Doktorka Marijana Milović-Kovačević, rukovodilac Klinike za internističku onkologiju u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, rekla je da se Srbija nalazi u izuzetno nepovoljnoj poziciji kada je reč o karcinomu grlića materice. Izveštaj predstavljen na Kancerološkoj nedelji 2025. godine pokazao je da je u 2024. obuhvat vakcinacijom bio izuzetno nizak – u potpunosti je bilo zaštićeno svega četiri odsto devojčica i dva odsto dečaka, što je daleko ispod ciljeva Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog plana za borbu protiv raka.
Ona je dodala da zaključci izveštaja ukazuju da HPV vakcina treba da dobije status obavezne vakcine i da se izjednači sa ostalim vakcinama iz kalendara imunizacije, uz paralelno jačanje organizovanog skrininga i dostupnosti savremenih terapija. Navela je i da ulaganje u prevenciju donosi povraćaj od tri do osam puta, što eliminaciju karcinoma grlića materice čini ne samo medicinskim, već i racionalnim ekonomskim ciljem.
Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Fabio Skano istakao je da nijedna žena ne bi trebalo da umre od karcinoma grlića materice, jer se ta bolest može sprečiti, podsećajući na globalne ciljeve – da do 2030. godine 90 odsto devojčica bude vakcinisano do 15. godine, 70 odsto žena skriningovano, a 90 odsto lečeno.
Iskustva drugih zemalja pokazuju da visok obuhvat HPV vakcinacijom, uz organizovan skrining, dovodi do dramatičnog pada prekanceroznih promena i karcinoma, pa čak i do realnog cilja – eliminacije raka grlića materice kao javnozdravstvenog problema. Zemlje poput Engleske, Švedske, Australije i Ruande već beleže značajne rezultate zahvaljujući sistemskoj podršci, školskim programima vakcinacije i snažnim kampanjama usmerenim ka mladima.
Podaci Instituta „Batut“ pokazuju da je od početka sprovođenja preporučene imunizacije protiv HPV o trošku države, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, prvu dozu vakcine protiv HPV primilo ukupno 35.862 dece uzrasta od 9 do 14 godina, od čega je 26.854 u potpunosti vakcinisano u skladu sa uzrastom. U starijoj uzrasnoj grupi, od 15 do 19 godina, prvu dozu primilo je 24.085 adolescenata, dok je njih 18.760 završilo kompletnu vakcinaciju sa tri doze.
Od aprila 2024. godine omogućena je i vakcinacija studenata uzrasta od 19 do 26 godina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U okviru tog programa prvu dozu vakcine primilo je 6.332 mladih, dok je 4.666 njih u potpunosti vakcinisano.
Autor: Jovana Nerić
