Čak 45 odsto dece u Srbiji uzrasta između devet i 11 godina kaže da koristi društvene mreže svaki dan, pokazalo je istraživanje "Deca Evrope na internetu", sprovedeno u 19 evropskih zemalja.
Da su nam mališani opsednuta elektronskim uređajima i internetom, potvrđuje i domaće istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svako 11. dete u Srbiji osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta više od sedam sati dnevno provodi na telefonima, računarima i tabletima, zabrinjavajući su podaci "Batuta".
Stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev kaže da je podatak da Srbija prednjači po broju dece na društvenim mrežama ozbiljan signal za uzbunu!
- Naročito zabrinjava činjenica da deca u Srbiji ne samo da ranije otvaraju naloge već i provode znatno više vremena onlajn nego njihovi vršnjaci u drugim zemljama. Kada skoro polovina dece uzrasta od devet do 11 godina svakodnevno koristi društvene mreže, jasno je da digitalni prostor postaje deo njihovog odrastanja. Problem nastaje kada to odrastanje nije praćeno adekvatnom zaštitom, razumevanjem i podrškom odraslih. Deca u tom uzrastu još nemaju razvijenu sposobnost kritičkog razmišljanja o sadržajima koje gledaju. Ona često ne razlikuju stvarnost od digitalno ulepšane slike - napominje Joneva i dodaje:
Joneva: Na mrežama nije sve istina
Katarija Jonev napominje da bezbednost dece na internetu ne podrazumeva samo tehničku zaštitu već i razgovor, poverenje i stalnu edukaciju. - Deci treba objasniti da ono što vide na mrežama nije potpuna istina. Treba ih naučiti da filteri, trendovi i popularnost nisu realni pokazatelji uspeha ili lepote. Takođe, važno je postaviti jasne granice sa vremenom provedenim onlajn. Deci je potreban balans između digitalnog i stvarnog sveta. Internet može biti koristan i edukativan alat ako se koristi promišljeno. Manje vremena na mrežama često znači više prostora za zdrav razvoj. Moramo mnogo ozbiljnije da se pozabavimo ovim problemom. Prevencija je uvek efikasnija od saniranja posledica. Ulaganje u digitalnu pismenost dece je ulaganje u njihovu budućnost. Deca imaju pravo na bezbedno i zdravo odrastanje. Na nama odraslima je da im to omogućimo - kaže naša sagovornica.
- Zbog toga društvene mreže mogu snažno uticati na njihovo samopouzdanje, sliku o telu i osećaj lične vrednosti. Poređenja sa drugima postaju svakodnevna i bolna. Dete ne vidi ceo nečiji život, već samo pažljivo izabrane trenutke. Ipak, te trenutke doživljava kao merilo sopstvene vrednosti. Dugotrajno izlaganje takvom pritisku može dovesti do anksioznosti, povlačenja, problema sa ishranom i narušenog mentalnog zdravlja.
Posebno je važno istaći da deca često ćute o onome što ih muči na internetu. Strah od nerazumevanja ili zabrane ih sprečava da se obrate odraslima.
Sa njom je saglasan i pedijatar Saša Milićević, koji napominje da nam deca zbog preterate upotrebe telefona ili računara imaju probleme u razvoju - kako fizičkom tako i psihičkom.
- Kao neko ko radi sa decom, mogu da potvrdim da je ovo sve veći problem u vreme novih tehnologija. Provode sate gledajući u ekrane i zato sve više njih nosi naočare jer su kratkovidi. Pošto u telefone gledaju i dok hodaju ulicom, stalno im je savijen prvi vratni pršljen, takozvani atlas, koji nosi lobanju i ključan je za pokrete glave... Da ne govorim o tome koliko njih ima krivu kičmu - skoliozu i kifozu - upozorava Milićević.
Sagovornik ističe da je u svetu zbog prekomerne upotrebe uređaja proglašena i nova bolest.
- Zbog stalnog kuckanja i angažovanja palca dešava se i da imaju upalu tetive tog prsta, koja je u ovo vreme i zvanično proglašena kao bolest - dodaje stručnjak.
Opasno je, kaže Milićević, što deca imaju i probleme sa govorom.
- Pošto misle da je sve što im treba na telefonima, tabletima i računarima, oni nemaju potrebe ni previše da pričaju i zato sve više njih kasnije progovara. Onda se roditelji čude što su im deca toliko na uređajima, a oni su vrlo često ti koji nemaju vremena da razgovaraju i da im ukažu da to nikako nije dobro. Ne treba apsolutno zabraniti, ali sigurno je da to moraju ograničiti - jasan je Milićević.
Deca se otuđuju
Nije samo slabija komunikacija sa roditeljima već i vršnjacima, dodaje pedijatar Saša Milićević.
- Oni, recimo, odu u kafić, svako uzme piće i kuckaju na telefonima. Žive u nekom virtuelnom svetu, postoji i pritisak od vršnjaka, jer oni koji ne provode toliko vremena na društvenim mrežama, bivaju isključeni iz razgovora jer je to njihovo glavno mesto komunikacije. Zato stalno ostaju budni do kasno, zbog čega im je poremećen san, usporeni su im metabolički procesi, poremećen im je centar za regulaciju temperature u mozgu zbog umora i zato im je vrlo često hladno - ističe pedijatar za Informer.
Psiholog Jovana Stojković kaže da se situacija dodatno pogoršala od pandemije korone.
- Više ne znamo da li su ljudi postali usamljeni pa beže na društvene mreže ili ih one vode u sve veću usamljenost, to je jedan začaran krug. Ljudi su se otuđili i mislim da bi, kad ne bi bilo mreža, bili potpuno odsečeni od sveta i informacija. Ne mogu da kažem da su one u potpunosti loše, mogu biti korisne, recimo, da se nauči nešto novo, da se ljudi s jednog kraja sveta mogu čuti sa porodicom koja je na drugoj strani planete, ali ključ je biti umeren - ističe psiholog.
Ona podseća roditelje da sa interneta vrebaju opasnosti kada je reč o deci.
- Mi roditelji ne možemo baš sve da ispratimo. Ne treba da budemo inspektori, već da razvijamo dobar odnos i komunikaciju sa detetom. Ne možemo da ih izopštimo iz onoga što je danas aktuelno na svakom koraku, ali barem možemo da imamo uvid u to šta oni prate i da im objasnimo šta sve može da se krije iza digitalnog sadržaja - zaključuje sagovornica.
Autor: A.A.
