U periodu od 10. do 19. januara, sve do Bogojavljenja, ulazimo u jedan od najtajanstvenijih ciklusa u narodnoj tradiciji – nekrštene dane. Prema starim verovanjima, ovo je vreme između Hristovog rođenja i njegovog krštenja, kada granica između našeg i "onog" sveta postaje tanka, a mračne sile dobijaju snagu.
Naši preci su ove dane provodili uz posebna pravila i simbole zaštite, a evo koji se običaji i danas pominju u narodu.
Noći koje su budile strah: Ne izlazite bez zaštite
Verovalo se da su noći tokom nekrštenih dana naročito opasne. Sa zalaskom sunca, prema predanju, izlaze nečastive sile koje lutaju sve do prvih petlova.
Savet starih: Noću se ne izlazi iz kuće bez velike potrebe.
Štit za putnike: Ako se put nije mogao izbeći, ljudi su obavezno nosili beli luk, krstić ili oštar metalni predmet, jer se smatralo da ovi simboli odbijaju zlo.
Kućna pravila: Zašto se veš ne ostavlja napolju?
U domaćinstvima su važila stroga pravila, a najveći teret bio je na ženama i zaštiti dece.
Zabrana rada: Žene nisu prele niti tkale, a pranje veša se izbegavalo.
Belo rublje: Posebno se pazilo da se opran veš ne ostavlja napolju tokom noći, jer se verovalo da preko njega zle sile mogu nauditi porodici.
Voda: Voda koja je noću stajala u otvorenim posudama se nije pila, jer je vladalo uverenje da u nju mogu ući duhovi.
Deca rođena u nekrštenim danima
Za decu rođenu u ovom periodu verovalo se da mogu imati nemiran život ili slabije zdravlje. Kao zaštitu, stariji su koristili poseban ritual: detetu bi se svake godine u ovo vreme oblačila košulja tkana pored ognjišta. Vatra je, kao simbol života, trebala da spali svako zlo koje bi detetu pretilo.
Maskama i bukom protiv tame
Iako je period delovao zastrašujuće, narod se borio humorom i bukom. Poznate su povorke koledara – maskiranih ljudi koji su pesmom i galamom obilazili sela. Cilj je bio jasan: ismejati zlo i oterati ga snagom zajedništva.
Trpeza kao štit: Bez posta do Krstovdana
Zanimljivo je da se u ovom periodu ne posti, čak ni sredom ni petkom (osim na Krstovdan, 18. januara). Puna trpeza, smeh i porodična okupljanja smatrani su najsnažnijom odbranom od svakog straha.
Autor: Dalibor Stankov
