Slični znaci često zbunjuju, ali intenzitet simptoma i tok bolesti otkrivaju da li je u pitanju prehlada ili grip.
Iako se u svakodnevnom govoru prehlada i grip često koriste kao sinonimi, reč je o dve različite virusne infekcije koje se razlikuju po uzroku, toku bolesti i jačini simptoma. Upravo to često dovodi do zabune, jer se oba stanja javljaju najčešće tokom jeseni i zime i zahvataju disajne puteve.
Simptomi prehlade
Prehlada je najčešće blaža infekcija gornjih disajnih puteva, koju mogu izazvati stotine različitih virusa, najčešće rinovirusi. Simptomi se razvijaju postepeno i obično uključuju:
- zapušen ili nos koji curi
- kijanje
- blagi bol ili grebanje u grlu
- povremeni kašalj
- blagi umor
- retko povišenu ili normalnu telesnu temperaturu
Tegobe najčešće traju od pet do sedam dana i prolaze bez ozbiljnijih komplikacija.
Simptomi gripa
Grip, s druge strane, izazivaju virusi influence tipa A ili B i on se javlja naglo, često "preko noći", a trenutno je aktuelan novi soj virusa A(H3N2) podlinije K, prozvan "super grip". Simptomi gripa su izraženiji i mogu da uključuju:
- visoku telesnu temperaturu
- jake bolove u mišićima i zglobovima
- glavobolju
- izražen umor i iscrpljenost
- suv, nadražajan kašalj
- gubitak apetita
Foto: Pixabay.com
Za razliku od prehlade, grip može trajati duže, a oporavak često potraje i nekoliko nedelja. Kod starijih osoba, hroničnih bolesnika i onih sa oslabljenim imunitetom, grip može dovesti i do ozbiljnih komplikacija, poput upale pluća.
Šta pomaže u lečenju, a šta ne
I prehlada i grip su virusne infekcije, što znači da antibiotici nemaju efekta. Terapija je usmerena na ublažavanje simptoma i uključuje odmor, unos dovoljne količine tečnosti, laganu ishranu i lekove za snižavanje temperature i bolove. Antibiotici se koriste samo ako dođe do bakterijskih komplikacija, o čemu odlučuje lekar.
Kada je važno da se javite lekaru
Lekarski pregled je neophodan ako simptomi traju duže od sedam dana ili se pogoršavaju, ako se javi visoka temperatura iznad 39 stepeni koja ne pada, jak bol u grudima, otežano disanje, izražena slabost ili vrtoglavica. Poseban oprez potreban je kod starijih osoba, hroničnih bolesnika, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom, jer kod njih grip može brže dovesti do komplikacija.
Foto: Pixabay.com
Kako da se zaštitite od gripa
Osnovne mere prevencije važe za obe infekcije. Redovno i temeljno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima i provetravanje prostorija smanjuju rizik od zaražavanja. Najefikasnija zaštita od gripa je sezonska vakcina, koja se posebno preporučuje starijim osobama, hroničnim bolesnicima i zdravstvenim radnicima. Uz to, kvalitetan san, uravnotežena ishrana i kontrola stresa doprinose jačem imunitetu tokom zimskih meseci.
Autor: Jovana Nerić
