Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je danas na otvaranju Viminacijuma da Srbija ne posmatra arheologiju kao sporednu disciplinu već kao jedan od stubova očuvanja kulturnog nasleđa i naučne istine o prostoru na kome živimo, kao i da je Ministarstvo kulture prepoznalo Viminacijum kao jedan od ključnih oslonaca nacionalne kulturne politike i u periodu od 2014. do 2025. godine podržalo 33 projekta koje su vezana za taj lokalitet, ukupnog iznosa više od 65 miliona dinara.
"U 2025. godini nastavljena je podrška kroz više projekata arheološkog instituta, čija ukupna vrednost premašuje 16,5 miliona dinara, što je najviše u poslednjih nešto više od 10 godina", rekao je Selaković i ocenio da su ta ulaganja važna investicija u identitet, znanje u u kulturu pamćenja.
Dodao je da su ta ulaganja dokaz da Srbija zna da njena dužnost nije samo da čuva kulturno nasleđe već i da omogući njegovo naučno tumačenje i njegovo savremeno predstavljanje.
Foto: Tanjug /DEJAN ŽIVANČEVIĆ
"Osnivanjem muzeja u sastavu arheološkog instituta na prostoru Viminacijuma stvoreni su uslovi da arheološko blago bude predstavljeno tamo gde je pronađeno i tamo gde je nastalo", naglasio je Selaković.
Istakao je da Viminacijum više od arheološkog lokaliteta i više od arheološkog parka.
"To je mesto gde vreme ima svoju dubinu, mesto gde se prošlost ne posmatra, nego se u nju uranja, baš kao što ste danas uronili u ovaj muzej, ulazeći u dva nivoa ispod zemlje. Viminacijum je jedan od retkih prostora na kojima prošlo vreme nije stalo, već je ostalo zapisano u zemlji, u kamenu, u živim tragovima ljudske misli i dela", naveo je Selaković.
Foto: Tanjug /DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Ukazao je da arheološka istraživanja koja se vode daju sliku jedne civilizacije koja je danas značajna na kulturnoj mapi Srbije ali i Evrope i čitavog sveta.
"Od prvih arheoloških istraživanja krajem 19. veka preko značajnih iskopavanja u 20. veku do savremenih interdisciplinarnih istraživanja, koje bez prekida traju više od dve decenije, Viminacijum predstavlja primer kako se kulturno nasledđe ne samo čuva, već i razvija", istakao je Selaković.
Foto: Tanjug /DEJAN ŽIVANČEVIĆ
On je naveo da je arheologija temeljna nauka pamćenja bez koje bi istorija ostala bez glasa, a kulturni identitet bez uporišta.
"Zato Republika Srbija arheologiju ne posmatra kao sporednu disciplinu, već kao jedan od stubova očuvanja kulturnog nasledđa i naučne istine o prostoru na kome živimo. To je posebno važno za prostore i narode u kojima rimsko, slovensko, hrišćansko, vizantijsko, srpsko srednjovekovno nasledđe predstavljaju tradiciju i bitan pečat života koji živimo i danas", naveo je Selaković.
Prema njegovim rečima, Viminacijum godišnje poseti više od 100.000 ljudi i to, naglašava Selaković, pokazuje da Viminacijum nije samo naučno već i društveno značajan.
Foto: Tanjug /DEJAN ŽIVANČEVIĆ
"Ubrzanim razvojem putne infrastrukture, naročito izgradnjom Dunavske magistrale, brze magistrale, Viminacijum će postati još dostupniji domaćim i stranim posetiocima. Ali Viminacijum je samo početak kada od Beograda krenete nizvodno", rekao je Selaković.
Istakao je da Srbija ima bogato antičko rimsko i rimsko-vizantijsko nasleđe koja otvaraju vrata razvoja, u budućnosti razvoja kulture, kulturnog nasleđa, ali i razvoja kulturnog turizma.
"Posebnu priliku za to predstavlja 2027. godina i održavanje Svetske izložbe Ekspo u Beogradu, tokom koje se očekuje da našu prestonicu tokom tih 100 dana poseti više od četiri miliona posetilaca", naveo je Selaković.
Najavio je da će Ministarstvo kulture u januaru da otvori još jedan muzej - muzej Ćirilice u Rači kraj Bajine Bašte, a nakon toga i kuću Mileve Marić Ajnštajn u Rumi, potom i kuću Kolubarske bitke u Mionici.
"Nama je plan da u Beogradu 2027. otvorimo prvi put naš Arheološki muzej. Takođe nam je plan da do kraja iste godine uspostavimo i arheološku kartu Srbije, jer smo jedina država u ovom delu sveta koja je nema", naveo je Selaković.
Autor: Jovana Nerić
