Sveti Alimpije Stolpnik jedan je od svetaca koje srpska tradicija neprekidno čuva i prenosi. Rođen oko 522. godine u Andrijanopolju, današnjem Jedrenu u Paflagoniji, još kao dete pokazivao je veliku posvećenost veri.
Kao đakon služio je episkopu Teodoru, ali je u srcu nosio potrebu za tihim, usamljeničkim životom.
Život u samoći
Povukao se na grčko groblje koje je narod izbegavao zbog glasina o demonskim pojavama. Upravo tu, gde drugi nisu smeli ni da priđu, Alimpije je pronašao svoju misiju – molitvu, post i tišinu. Verovalo se da mu je Bog dao dar isceljenja.
Prema predanju, Sveti Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine, u vreme cara Iraklija. Njegove mošti čuvaju se u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori, a posebno poštovanje pridaje se njegovoj glavi, koja se smatra čudesnom relikvijom. Freske sa njegovim likom nalaze se u brojnim pravoslavnim hramovima, među kojima je i Pećka patrijaršija.
Narodni običaji i zabrane
U narodu je ostala legenda da je Sveti Alimpije pregazio kugu i sprečio njeno dalje širenje, pa se veruje da je snažan zaštitnik od bolesti i čuvar stoke. Zbog toga se na njegov dan stoka ne upreže, a postoji i posebno pravilo vezano za trpezu.
Na dan Svetog Alimpija ne jede se teletina, junetina niti bilo kakvo kravlje meso. Ovaj običaj se poštuje u mnogim krajevima Srbije, jer se veruje da se tako čuva zdravlje doma i obezbeđuje blagostanje stoke tokom cele godine.
Poruka praznika
Običaji vezani za Svetog Alimpija prenose se generacijama, a njegov dan podseća na skromnost, mir i veru da se zaštita ponekad krije u najjednostavnijim gestovima poštovanja tradicije.
Autor: Jovana Nerić
