U srpskom narodu dan posvećen Svetim mučenicima Akindinu, Pigaziju, Anempodistu, Aftoniju, Elpidiforu i drugima, kojima se Crkva seća 15. novembra, oduvek je bio vreme tihe molitve, poštovanja i posebnih običaja.
Iako se u crkvenom predanju pominje njihovo stradanje i hrabrost, u domaćoj tradiciji više se govori o duhovnim porukama i običajima koji prate ovaj dan.
Simbolika praznika
Narod veruje da se na ovaj dan posebno naglašava važnost istrajnosti u veri i dobroti. Priče o mučenicima prenosile su se kao podsetnik da hrabrost ne mora biti glasna – ona je često tiha, ali nepokolebljiva. Zato se veruje da oni koji se pomole za snagu i strpljenje dobijaju utehu i mir u srcu. U mnogim krajevima domaćice pale sveću uz kratku molitvu za zdravlje porodice i zaštitu doma.
Šta se na ovaj praznik nikada ne radi
Ne svađa se i ne podiže glas u kući, jer se veruje da se time priziva nemir tokom cele zime.
Ne započinju se teški fizički poslovi, posebno oni koji uključuju vatru ili metal.
Ne izgovaraju se ružne reči – naglašava se smirenost i snaga dobre reči.
Narodna predanja govore da se danas posebno pazi na ono što se izgovara, jer „reč ima veću snagu nego ma kakva sila“.
Kako domaćini obeležavaju ovaj dan
Iako praznik nije među najpoznatijim slavama, ima svoje poštovaoce koji ga obeležavaju sa dostojanstvom. Tradicionalno se priprema skromnija trpeza, bez raskošnog posluženja, jer se naglašava duhovna, a ne materijalna dimenzija praznika. U nekim krajevima običaj je da se ispeče mali hleb ili pogača posvećena svetiteljima, koja se deli ukućanima uz želju za jedinstvo i slogu.
Molitva za zaštitu doma
Sveti mučenici su u predanju zapamćeni kao zaštitnici onih koji trpe nepravdu. Mnogi se njima obraćaju kada prolaze kroz težak period ili osećaju da im je potrebna dodatna snaga.
Narod veruje da svetitelji posebno čuvaju:
- decu,
- osobe koje se suočavaju sa životnim izazovima,
- ljude koji traže pravdu, mir i sabranost.
Autor: Dalibor Stankov
