Krsna slava u Srbiji spaja tradiciju i moderne običaje. Saznajte kako se danas pozivaju gosti, dočekuju, čestita slava i šta je "dvorenje slave".
Krsna slava je jedan od najlepših i najvažnijih običaja u srpskoj tradiciji, ali način na koji se organizuje i proslavlja danas se značajno razlikuje od nekadašnjih običaja.
Pozivanje gostiju nekada i danas
U prošlosti su domaćini goste pozivali lično. Često bi neko iz kuće otišao do doma gosta sa poklonom – najčešće pogačom, lepinjom, malim hlebom, a u nekim krajevima i sa jabukom, koja simbolizuje dobrodošlicu.
U određenim delovima Srbije smatralo se da se slavski gosti uopšte ne pozivaju – dolazak je bio podrazumevan, naročito za one koji su godinama stalno prisutni na slavi.
Danas se iz praktičnih razloga pozivi uglavnom šalju telefonom ili SMS porukom. U nekim slučajevima dolazak se i dalje podrazumeva, ali je lep gest i formalno pozvati svakog gosta, uz informaciju o tačnom vremenu dolaska – na ručak ili večeru, prvi ili drugi dan slave. Ovo je praktično, jer mnogi žive u manjim stanovima i ne mogu primiti sve goste odjednom, a i većina radi, bilo tokom radnih dana ili vikendom.
Foto: Tanjug
Doček i slavska čestitka
Domaćin dočekuje gosta na pragu rečima:
"Dobro došli!"
Gost zatim čestita:
"Čestit sveti (npr. Dimitije) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće tebi i tvojoj porodici!"
Domaćin odgovara:
"Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti (npr. Dimitrije) pomognu da mnogo godina dolazite i slavimo u zdravlju i veselju!"
Nakon čestitke, gost se poslužuje slavskim žitom i gutljajem osveštanog vina. Tradicionalno se prekrsti i poželi dobro zdravlje kući domaćina, a potom, po redu starješinstva, sedi za sto.
Ako gost ne bude pozvan, a tog dana obilazi više slava, dolazi u periodu između ručka i večere kako bi čestitao domaćinu. Tada se služi žitom, pićem, kolačima i kafom, zadržava se oko pola sata i nastavlja obilazak ostalih slavskih domaćina – u znak poštovanja.
U nekim delovima Srbije sačuvan je i običaj tzv. "dvorenja slave". Domaćin, u svečanom odelu i vedrog raspoloženja, dočekuje goste i služi ih ceo dan, ne sedeći za stolom dok god gori slavska sveća – iz poštovanja prema svetitelju, koji se tog dana smatra glavnim gostom u kući.
Autor: S.M.
