Sutra se obeležava dan Svetog Lukijana, sveštenomučenika iz Samosate u Siriji, čiji život i stradanje predstavljaju simbol nepokolebljive vere, hrabrosti i duhovne snage.
Iako nije označen crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva i vernici ga poštuju, a na ovaj dan se posti u znak sećanja na njegovu žrtvu.
Život u službi vere
Rođen u blagorodnoj porodici, Lukijan je još u mladosti stekao izuzetno obrazovanje - svetovno i duhovno. Ceo svoj imetak razdao je siromašnima, a živeo je od pisanja poučnih dela, ispravljajući mesta u Svetom Pismu koja su jeretici iskvarili. Rukopoložen je za prezvitera u Antiohiji, ali je zbog svoje vere i učenosti postao meta progona pod carem Maksimijanom.
Stradanje i neustrašivost
U vreme surovih gonjenja hrišćana, Sveti Lukijan je ostao veran Hristu. Na putu do tamnice, obratio je 40 vojnika u hrišćanstvo, koji su kasnije podneli mučeničku smrt. U tamnici je bio prebijan, gladan i žedan, ali nije poklekao. Umro je 7. januara 311. godine, ostajući duhovno slobodan.
Lekcija za nas
Sveti Lukijan nas podseća da ne smemo zatvarati oči pred zlom - zavist, izdaju, nasilje, pohlepu i laž. Njegov život je primer kako snagom vere možemo nadvladati slabosti i greh. On nas uči da budemo svetlo u svetu koji često zaboravlja na dobrotu.
Običaji i verovanja
Na dan Svetog Lukijana se posti, razmišlja o snazi vere i podvižničkom radu. Tradicija nas uči da činimo dobro drugima, ali i da se uzdržimo od zlih misli, ogovaranja i pohlepe - jer to je ono što Sveti Lukijan strogo zabranjuje svojim primerom.
Autor: Dalibor Stankov
