Nacionalni program o fertilitetu biće usvojen već na sledećoj sednici Vlade Srbije, otkriva premijer Đuro Macut i ističe da je cilj da se parovi podstaknu da potraže stručnu pomoć na vreme!
Premijer Macut navodi kako je program namenjen parovima koji imaju problema sa proširenjem porodice.
- Program će uključivati edukaciju i savete o faktorima rizika koji utiču na plodnost. Cilj je da se na vreme otkrije problem i spreče faktori rizika kako bi parovi što pre ostvarili svoj san o roditeljstvu - kaže Macut.
Dodaje da se granica rađanja ne pomera u kasne četrdesete godine.
- U Srbiji postoji veliki napredak u rešavanju problema neplodnosti. On je posebno vidljiv u poslednjih nekoliko godina. Omogućili smo brojnim parovima lečenje steriliteta na klinikama u zemlji, i u državnom i u privatnom sektoru - objašnjava premijer Srbije.
Ginekolog Vanja Milošević za Informer ističe da je neplodnost ozbiljan problem sa kojim se suočava svaki peti par.
- Genetika je među glavnim faktorima koji utiču na neplodnost, ali ne i jedini. Utiče i način života, pre svega zračenje, koje ne možemo zaobići, a dolazi iz svih aparata oko nas. Takođe, hrana koju konzumiramo može uticati na neplodnost. Ne postoji proizvod koji na listi sastojaka nema supstance za koje većina ljudi nije ni sigurna šta predstavljaju - objašnjava ginekolog i precizira šta utiče na sterilitet kod muškaraca:
- Kod muškaraca je veliki faktor, pored genetske predispozicije, način života, odnosno upotreba alkohola, opijata, duvana, smanjena fizička aktivnost i masna hrana. Čak i oblačenje igra svoju ulogu.
On ističe da se češće govori o neplodnosti kod žena, ali da je zapravo neplodnost podjednako prisutna kod oba pola.
Jedan od velikih faktora koji utiče na sterilitet žena je i gojaznost, a Milošević objašnjava da je veoma važno da se one često pregledaju.
Provera plodnosti - rutinska procedura
Endokrinolog Jelica Bjekić Macut kaže da se dijagnostika može obaviti veoma brzo i da se određenim testovima u jednom danu može prepoznati problem koji ima muškarac ili žena. - Spermogram kod muškaraca može otkriti stanje plodnosti, dok kod žena hormonski testovi mogu odmah identifikovati disbalans hormona. Mladi ljudi, posebno žene od 25. godine, treba da obave ove testove, kako bi na vreme prepoznali eventualne probleme kao što je rana ovarijalna insuficijencija - kaže Bjekić Macut. Ona dodaje da je neophodno da se započne dijagnostika u slučaju bračnog steriliteta, koji se definiše kao neuspeh para da ostane u drugom stanju nakon godinu dana pokušaja.
Prema rečima Macuta, jedan od cilja ovog programa je i da se javnosti predoči da se granica rađanja ne treba pomerati na četrdesete godine.
Rađanje u četrdesetim
Koliko je to problematično u Srbiji, potvrđuje i podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koji pokazuje da je za dvadeset godina broj majki koje prvo dete rađaju sa 40 i više godina porastao za čak 150 odsto!
- Broj majki koje rađaju prvo dete sa 40 i više godina porastao je sa 1.220, koliko ih je bilo 2004. godine, na 3.045 u 2024. godini - navode iz RZS.
Ginekolog Milošević ističe da su kasne trudnoće rizične zbog biološkog sata žene.
- Biološki sat otkucava i jajne ćelije se troše. Nije ista trudnoća sa 20 i 45, jer naravno da žena sa 20 godina ima više jajnih ćelija. Kod žena od 45 godina, ukoliko se uopšte desi trudnoća, veće su šanse da bude ugrožena jer se sa godinama dobijaju i neke hronične bolesti poput visokog krvnog pritiska, šećera, urinarnih infekcija i trombofilije, što sve može ugroziti zdravlje. Takođe, veća je verovatnoća da dođe do pobačaja, da se dete rodi sa nekim nedostacima - poručuje Milošević i dodaje:
- Mi lekari svaku trudnoću žene preko 35 godina posmatramo kao visokorizičnu - zato, ukoliko nemate pravih zdravstvenih problema, ne odlažite trudnoću, nije ni racionalno ni fiziološki - zaključuje ginekolog.
Autor: A.A.
