Za pravoslavne hrišćane, ovaj praznik nosi duboko duhovno značenje – smatra se početkom Božijeg plana za spasenje čovečanstva.
Praznik Rođenja Presvete Bogorodice, poznat u narodu kao Mala Gospojina, obeležava se svake godine 21. septembra po novom kalendaru. To je jedan od najpoštovanijih dana u pravoslavnom kalendaru, jer označava dolazak na svet Bogorodice, majke Isusa Hrista.
Za pravoslavne hrišćane, ovaj praznik nosi duboko duhovno značenje – smatra se početkom Božijeg plana za spasenje čovečanstva.
Da li se posti na Malu Gospojinu?
Pošto je praznik obeležen crvenim slovom, mnogi vernici se pitaju da li tog dana treba postiti. Odgovor zavisi od dana u nedelji kada pada praznik. Naime, post se ne praktikuje na Malu Gospojinu osim ako se praznik desi u sredu ili petak – tada se posti na vodi, u skladu sa crkvenim pravilima.
Mala Gospojina nije strogo posni praznik kao Velika Gospojina ili Božićni post. To je dan radosti, kada se porodica okuplja, a trpeza bude bogata i mrsna. S obzirom da ove godine Mala Gospojina pada u nedelju, vernici mogu slobodno da pripreme svečani, mrsni ručak.
Značenje i simbolika praznika
Mala Gospojina spada u nepokretne praznike, što znači da se uvek slavi istog datuma – bez obzira na dan u nedelji. Crkva nas ovim praznikom podseća da je rođenje Presvete Bogorodice najava dolaska Spasitelja, Isusa Hrista, i otvaranje vrata spasenju. Ovaj dan se u srpskoj tradiciji vezuje za kraj leta i početak jeseni, kada priroda polako menja ritam i priprema se za dolazak zime. Verovalo se da tada počinje vreme kada se uzima zimsko ruho i kada priroda ulazi u mirniju fazu.
Običaji i verovanja
Na Malu Gospojinu, u mnogim krajevima Srbije se poštuju brojni narodni običaji, a neki od njih prenose se s kolena na koleno:
Ne rade se teški poslovi, naročito u polju.
Porodice se okupljaju na zajedničkoj trpezi i provode dan u molitvi i zahvalnosti.
Žene i devojke posebno svetkuju ovaj praznik – odlaze na jutarnju liturgiju, pale sveće i mole se Bogorodici.
Žena sa maramom na glavi se krsti u crkvi pred upaljenim svećama
Na Malu Gospojinu treba izgovoriti molitvu zahvalnosti
Presveta Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i dece, pa se veruje da je ovaj praznik posebno važan za ženski rod. Takođe, postoji verovanje da deca rođena na ovaj dan imaju poseban blagoslov i da ih tokom života prati zaštita Majke Božije.
Šta ne treba raditi na Malu Gospojinu?
Jedno od raširenih narodnih verovanja kaže da na dan rođenja Presvete Bogorodice ne treba ništa davati iz kuće – da sreća ne bi izašla. Zato se mnogi uzdržavaju od davanja bilo kakvih stvari drugima na taj dan, verujući da bi to moglo uticati na porodičnu sreću i blagostanje.
Krsna slava i značaj praznika u domaćinstvima
Za mnoge porodice u Srbiji, Mala Gospojina je krsna slava. To je dan kada se u domovima okupljaju gosti, lomi se slavski kolač, i izgovara molitva u čast Bogorodice. Bez obzira da li neko slavi kao slavu ili ne, ovaj dan nosi snažnu poruku: nadu, novu svetlost i podsećanje na početak Božijeg plana spasenja.
Autor: A.A.
