U regionu je proglašen alarm nakon što je potvrđeno prisustvo nove vrste opasnih krpelja roda Hijaloma (Hyalomma) u Mađarskoj, a stručnjaci upozoravaju da se šire i ka severu Srbije.
Ovi krpelji, poznati po svojoj agresivnosti i sposobnosti da prenose krimsko-kongo hemoragičnu groznicu, mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje ljudi i životinja.
Krpelj koji ne čeka – on napada!
Za razliku od uobičajenih vrsta koje pasivno čekaju na biljkama, Hijaloma krpelji aktivno traže svog domaćina, što ih čini još opasnijima. Njihovo ponašanje se može uporediti s „lovcem“, a ne sa „čekalicom“.
„Vrste roda Hijaloma su vrlo aktivne. Ne čekaju da ih zakačite – one vas same traže,“ upozorava profesorka Nevenka Aleksić sa Veterinarskog fakulteta.
Ono što dodatno zabrinjava jeste da se ovaj krpelj može prepoznati po svetlije obojenim zglobovima na nogama, što se vidi čak i golim okom.
Prenosi virus koji može biti fatalan
Jedna od glavnih opasnosti jeste potencijalna uloga ovog krpelja kao prenosioca krimsko-kongo hemoragične groznice, opake bolesti koja može dovesti do smrti.
„Nažalost, mogu da prenesu veoma tešku hemoragičnu groznicu, koja kod ljudi može imati smrtonosan ishod,“ ističe profesorka Aleksić.
Još ozbiljnije – virus se može preneti i sa čoveka na čoveka, putem krvi, urina i drugih telesnih tečnosti.
Srbija u visokom riziku: Sever zemlje na udaru
Pojava ovih krpelja u Mađarskoj ukazuje da se zbog klimatskih promena njihovo stanište pomera ka severu. Zbog toplijih leta i blažih zima, idealni su uslovi za njihov opstanak i razmnožavanje.
„Krimsko-kongo groznica se do sada javljala do 50. stepena severne geografske širine, a Subotica je već na 46. stepenu. To nas stavlja u direktnu rizičnu zonu,“ upozorava Aleksić.
Zabrinjavajući trend – šta nas čeka?
Iako su ovi krpelji i ranije registrovani u Srbiji, njihova brojnost i agresivno ponašanje sada izazivaju ozbiljnu zabrinutost.
Stručnjaci apeluju na oprez prilikom boravka u prirodi, naročito u Vojvodini i severnim delovima zemlje. Preporučuje se nošenje zatvorene odeće, korišćenje zaštitnih sprejeva i redovno pregledanje tela nakon boravka napolju.
Autor: Dalibor Stankov
