Direktor JP "Nuklearni objekti Srbije" Dalibor Arbutina govorio je o planovima uvođenja nuklearne energije u energetski sistem Srbije, potencijalnim lokacijama, bezbednosti, nuklearnom otpadu i potrebnim kadrovima. Prema njegovim rečima, prva faza uvođenja nuklearne energije u Srbiji zahteva godinu dana i ulaganje od 30 miliona evra.
– Godina i 30 miliona evra, to je potrebno za prvu fazu uvođenja nuklearne energije u Srbiju - naveo je Arbutina za RTS, pozivajući se na preliminarnu tehničku studiju koja analizira konačno ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju, koji u Srbiji važi gotovo četiri decenije.
Trodimenzionalni proces: mapa puta, analiza i odlukaStudija se, kako kaže Arbutina, sastoji iz tri faze, a prva obuhvata tzv. „mapu puta“.
– Prva faza je takozvana mapa puta, gde se vrši upravo pregled svih institucionalnih i infrastrukturnih pitanja... analizira se sve što imamo u Srbiji u ovom trenutku - objasnio je Arbutina.
Na pitanje o potencijalnim lokacijama nuklearnih postrojenja, Arbutina je bio jasan:
– Daleko smo od toga da mislimo o lokacijama. Prvo moramo proći kroz kompletan regulatorni okvir, kadrovska i zakonodavna pitanja.
U javnosti se često govori da Srbija nema nuklearne stručnjake, ali Arbutina tvrdi da to nije prepreka.
Foto: JP Nuklearni objekti Srbije
– Srbija ne razvija svoju nuklearnu elektranu, nego kupujemo gotov proizvod. Kada odlučimo koju ćemo tehnologiju, onda se prilagođavaju kadrovi toj tehnologiji,“ rekao je i dodao da je „školovanje jednog nuklearnog inženjera skupo - rekao je Arbutina i dodao:
– Imamo dovoljno vremena da školujemo te kadrove na našim fakultetima i institutima.
U drugoj fazi studije razmatraju se dva tipa reaktora: veliki i mali modularni. Na pitanje šta je pogodnije za Srbiju, Arbutina odgovara:
– Studija daje predloge, ali država će odlučiti u skladu sa svojim energetskim potrebama.“ Istakao je da male modularne elektrane još nisu u masovnoj primeni i da trenutno postoji 80 prototipova u razvoju širom sveta.
Procena ukupnih troškova izgradnje jedne nuklearne elektrane iznosi 15 milijardi evra.
– To je otprilike jedna petina našeg BDP-a. Nije mali novac, ali će se kroz godine brzo vratiti - ističe Arbutina.
Na pitanje da li će to uticati na cenu struje, rekao je:
– U zemljama gde je nuklearna energija uvedena, cena struje nije skočila, a u nekim slučajevima je čak i pala.
A što se tiče priključenja na elektromrežu Arbutina napominje da je elektromreža Srbije spremna, uz neke modifikacije, da prihvati nove kapacitete.
Govoreći o najvećem strahu građana – nuklearnom otpadu – Arbutina kaže da će njegovo odlaganje biti rešeno ugovaranjem.
– Važno je da pri tenderisanju sa proizvođačima bude dogovoreno da oni odnose svoj otpad. To je moguće i već se primenjuje - rekao je Arbutina.
Kada je reč o bezbednosti, naglasio je:
– Fukušima i Černobilj se neće ponoviti. Danas postoje reaktori treće plus generacije koji su apsolutno bezbedni i ne zavise od ljudskog faktora.
Srbija, kao članica Međunarodne agencije za atomsku energiju, ima obavezu da svoje zakonodavstvo uskladi sa međunarodnim standardima.
– Pravilo je da se koristi model elektrane koja već postoji u regionu. Zbog razmene stručnjaka i regulative - kazao je Arbutina.
Na kraju, Arbutina se osvrnuo na osećaj straha kod građana:
– „Strah je zato što se to ne vidi. Vidimo ugalj, vodu, ali ovo ne. I strah od onoga što se ne vidi je normalan, ali apsolutno nema razloga za strah.“
