Više od 100 godina ležali su zaboravljeni. Sad ceo region gleda video žene koja ih je pronašla kroz šiblje i trnje.
Foto: Printscreen Instagram
Podno planine Kožuh, severna Grčka – Među šibljem, zmijama i gustim rastinjem, skriveno od očiju javnosti više od jednog veka, pronađeno je zaboravljeno groblje srpskih junaka iz Prvog svetskog rata.
Foto: Ustupljeni materilaj/Biljana Marčeta
Video koji je nedavno objavljen na Instagram stranici @kajmakcalan1916 postao je viralan, prikazujući kako Biljana Marčeta, Novosađanka koja živi podno Kajmakčalana, uz pomoć lokalnog meštanina i knjige istoričara Vlasisa Vlasidisa – doslovno kroz šiblje otkriva nadgrobne ploče i ostatke spomenika Timočke divizije iz 1917. godine.
Foto: Ustupljeni materilaj/Biljana Marčeta
Spomenik timočke divizije izronio je iz zaborava!
Na oronulom spomeniku još uvek su čitki stihovi:
„Pod Kožuhom surim, Timočana palih, Veljkovih junaka, Sinđelića mladih, Ovde leže tela. Oj Srbijo mati, kad Kaina kazniš, Sećaj nam se dela.”
Foto: Ustupljeni materilaj/Biljana Marčeta
Iza ovog dirljivog momenta stoji decenijski rad Udruženja Kajmakčalan, koje već deset godina neumorno radi na mapiranju i obnovi vojničkih grobalja i spomenika palim srpskim vojnicima. Biljana im se pridružila ove godine i odmah zakazala razgovore s lokalnim vlastima regije Pela. Zahvaljujući ovim inicijativama, danas su dva važna spomenika – u selima Aridea i Eksaplatanos – obnovljena i dostupna posetiocima.
Foto: Ustupljeni materilaj/Biljana Marčeta
Ipak, više od 250 srpskih vojničkih grobalja nekada je postojalo duž fronta, od delte Vardara do Kajmakčalana. Mnogi su zaboravljeni, zatrpani vremenom, bez table, bez sveće. Zato Udruženje poziva sve koji imaju informacije, pisma, fotografije ili dokumente o kretanju srpske vojske u severnoj Grčkoj – da im se jave. Cilj je jasan: otrgnuti od zaborava herojska mesta srpske borbe i patnje.
U udruženju Kajmačalan kažu da planiraju organizaciju edukativnih tura za učenike kroz program školskih ekskurzija, a turistička agencija Magelan već organizuje redovne posete Kajmakčalanu, bojištu koje je srpska vojska nazvala „Kapijom slobode“. Upravo preko tog vrha su se 1916. godine vratili u domovinu.
Zato se zapitajmo: Da li zaista pamtimo žrtvu svojih predaka ako dopuštamo da im grobovi leže skriveni, obrasli, zaboravljeni? Da li sloboda zna da peva, ako mi ćutimo?
Autor: Dalibor Stankov
