Španija, Portugal i Francuska od početka naredne nedelje doživeće temperature između 41 i 45°C
Ogromna toplotna kupola – atmosferski fenomen koji zarobljava vreli vazduh i onemogućava njegovo kretanje – nadvila se nad zapadom i centrom kontinenta, izazivajući rekordne temperature, ozbiljne zdravstvene rizike i povećan rizik od požara.
Početkom sledeće nedelje očekuje se novi, još snažniji talas vrućine, koji će zahvatiti zapadnu Evropu. Temperature bi mogle dostići i +43°C u Francuskoj, dok se u Portugalu i Španiji prognozira i do +45°C.
Vrućine će se proširiti ka centralnoj Evropi sredinom sedmice i potrajati sve do početka jula. Sušni uslovi se pogoršavaju, a opasnost od požara postaje sve ozbiljnija, upozoravaju stručnjaci sa portala Severe Weather Europe.
U Francuskoj, gde su temperature već prešle 40°C u pojedinim oblastima, situacija je kritična. Prema podacima Météo-France, ovo je 50. toplotni talas od 1947. godine – ali tek nekolicina ih je počela tako rano u sezoni. Najugroženiji su južni krajevi zemlje, uključujući region Tuluza i Marselja, gde su upozorenja izdata ranije nego ikada ranije.
Ekstremne temperature pogađaju i Španiju, Italiju i Portugal, uz svakodnevno rastući rizik od požara. Od ponedeljka, u mnogim mestima se očekuju temperature između 41 i 45°C. U centralnoj Italiji vlasti su ograničile rad na otvorenom i apelovale na građane da ostanu u klimatizovanim prostorima.
U Portugalu su požari već zahvatili oblast oko Koimbre, a izdata su najviša – crvena – upozorenja.
Toplotna kupola nastaje kada visinski sistem visokog pritiska zarobi toplotu u nižim slojevima atmosfere. Takvi sistemi mogu trajati danima, pa čak i nedeljama, uz konstantno zagrevanje i nedostatak vetra – efekat nalik stakleniku bez izlaza.
Naučnici upozoravaju da su ovakvi ekstremi sve učestaliji, što povezuju sa globalnim klimatskim promenama.
Zdravstvene službe izdaju upozorenja posebno ranjivim grupama – starijima, hroničnim bolesnicima, deci i trudnicama. Sve su češći slučajevi toplotnih udara, dehidracije i pogoršanja zdravstvenih stanja, što dovodi do sve većeg broja hospitalizacija.
Problemi se javljaju i u infrastrukturi: asfalt puca, elektro-mreže trpe preopterećenja, a snabdevanje vodom postaje otežano.
U gradovima su izraženi efekti "urbanih toplotnih ostrva" – u metropolama poput Pariza i Madrida noćne temperature ne padaju ispod 25°C, što dodatno otežava rashlađivanje.
Ako je suditi po ovakvom početku leta, jul i avgust mogli bi doneti još ekstremnije vrućine. Dugoročne prognoze ukazuju na sve češću pojavu toplotnog stresa širom Evrope, uz moguće oluje kao posledicu ovih temperaturnih ekstrema.
Autor: D.B.
