Vrućine ugrožavaju i radnike na otvorenom.
Toplotni talas koji je zahvatio Srbiju doneo nam je temperature i do 36 stepeni Celzijusovih.
Lekari upozoravaju da visoke temperature i velika vlažnost vazduha tokom leta mogu biti ozbiljna pretnja po zdravlje naročito ukoliko traju više dana uzastopno.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd upozorava da su na ekstremne letnje uslove posebno osetljive određene grupacije ljudi kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.
- Podjednako su ugroženi i radnici koji aktivnosti obavljaju na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama - navodi se na sajtu GZJZ.
Foto: Pexels.com/Pixabay.com
Šta je toplotni talas
Toplotni talas je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature vazduha, a iznad 32°C, u trajanju od tri i više dana uzastopno, što je često praćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti i smanjenjem brzine strujanja vazduha. U uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, znojenje je otežano i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" na sajtu je objavio preporuke za postupanje u toplim danima gde se naglašava da je bitno stalno rashlađivanje doma.
- Iskoristite noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore i držite roletne (šalone, zastore) podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža.
- Smanjite toplotno opterećenje u svom stanu ili kući u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i prozorske zastore, posebno one na sunčanoj strani. Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni.
- Ventilatori mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35 stepeni ne mogu da spreče opasnost od pojave poremećaja zdravlja izazvanih toplotom
- Ne izlažite se toploti Pređite u najhladniju prostoriju u stanu, pogotovo noću.
- Ako nemate mogućnosti da rashladite svoj stan/kuću, provodite 2–3 sata dnevno u rashlađenom prostoru van kuće (na primer u klimatizovanim javnim zgradama).
- Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova).
- Koliko možete, izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4:00 i 7:00 časova ujutru.
Boravite u hladu.
Foto: Tanjug AP/Andrew Medichin, Tanjug/Rade Prelić, Tanjug/Nikola Anđić, Unsplash.com
- Ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.
- Vrlo je važno nositi laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala i svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Redovno unosite tečnost, pre svega vodu. Isključite alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina - navodi "Batut".
Ističe i da ukoliko se jave bolni grčevi u mišićima (koji su često posledica dužeg vežbanja po veoma toplom vremenu, posebno ako su se javili u mišićima nogu, ruku ili stomaka), treba se skloniti u hlad ili uđite u rashlađeni prostor.
Počnite postepeno da unosite tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata treba da potražite lekarsku pomoć. Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara ili hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće - navodi se na sajtu Instituta.
Autor: A.A.
