Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu u Srbiji se navodnjava 52.236 hektara poljoprivrednog zemljišta što predstavlja samo 1,4 odsto. Stručnjaci za ovu oblast kažu da je procenat zemljišta koji se zaliva nešto veći i da iznosi do tri odsto, ali da nisu svi obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer mala gazdinstva ne moraju da prijave svoje sisteme za navodnjavanje. To je izuzetno malo čak i ako uzmemo u obzir da je procenat veći od statističkih podataka, izjavio je predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.
On navodi da se u Albaniji navodnjava značajnih 370.000 hektara zemljišta.
,,Očigledno da i pored svih programa i projekata povećanje površina koje se navodnjavaju ide veoma sporo. Ministarstvo za brigu o selu koje savršeno vodi ministar Krkobabić je u toku svog rada uselilo čak 13.000 ljudi u 3.100 kuća, a površina koje zauzimaju okućnice je više od 1.000 hektara, koje se po rečima ministra Milana Krkobabića koriste upravo za privredne delatnosti samih ukućana, gaji se stoka, drže se bašte, živina itd. Prema Hidrometeorološkom zavodu Srbije, prosečna količina padavina u toku godine se ne menja bitnije zadnjih 50 godina, ali ono što je problematično jeste to što se promenio raspored, te tako imamo izrazito sušne i izrazito kišne periode. To nikako ne pogoduje poljoprivrednoj ali ni stočarskoj proizvodnji," istakao je Đurđev.
Predsednik Srpske lige smatra da je hitna i neizbežna obaveza države Srbije finansiranje kopanja bunara za seoska domaćinstva.
,,Srbija je izuzetno bogata podzemnim vodama tako da u većini plodnih delova Srbije, postoje freatske vode na dubinama do 30 metara. Kopanjem ovih bunara dobija se voda pogodna za navodnjavanje njiva i bašta. Cena kopanje ovih bunara se kreće od 2.000,00 do maksimalnih 10.000,00 evra. Većina seoskih domaćinstva ne može da konkuriše za konkurse koje raspisuje ministarstvo ili sekretarijat za poljoprivredu jer ili nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili se njihova proizvodnja ne sprovodi na poljoprivrednom zemljištvu već upravo na gore pomenutoj okućnici.
Iz gore navedenih razloga predlažem da ministarstvo sprovede projekat, finansiranja bušenja bunara, koje neće biti uslovljeno poljoprivrednom proizvodnjom. Prelažem da maksimalni iznos sredstava koji može biti odobren po podnetoj prijavi iznosi 1.000.000 dinara bez uračunatog poreza na dodatu vrednost. Verujem da bi ovakvim programom dali novi zamah razvoja i napretka sela i naše Srbije," zaključio je Đurđev.
