Život svete Marije Egipćanke jedan je od mnogih koji svedoče o snazi pokajanja i mogućnosti da neko može korenito da promeni svoj život
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra, 14. aprila, obeležavaju praznik posvećen Svetoj Mariji Egipćanki, grešnici i bludnici koja je uzrasla do svetiteljke, postavši simbol, oda i pohvala pokajanju. Život svete Marije Egipćanke jedan je od mnogih koji svedoče o snazi pokajanja i mogućnosti da neko može korenito da promeni svoj život. Po njoj je nazvana peta nedelja Časnog posta.
Marija Egipćanka, rođena oko 344. godine negde u Egiptu, sa 12 godina je pobegla od roditelja za Aleksandriju, gde je živela razvratno. Sama je govorila da je bila gonjena neutaživom željom i neukrotivom strašću. Posle 17 godina ovakvog života krenula je brodom u Jerusalim povodom jednog hrišćanskog praznika, ali ne iz verskih razloga, već nadajući se da će među brojnim hodočasnicima pronaći nove ljubavnike koji će moći da zadovolje njenu požudu. Prevoz do svetog grada je plaćala svojim telom. Prispevši u Jerusalim, nastavila je da se raskalašno ponaša. Na praznik je, kao i svi prisutni, pokušala da uđe u crkvu, ali neka nevidljiva sila nije joj davala.
Tada je osetila veliku grižu savesti i kroz suze ugledala ikonu Presvete Bogorodice u dvorištu crkve. Počela je da joj se moli za oproštaj grehova, obećavajući da će postati asketa. Potom je bez smetnji ušla u crkvu, a ubrzo čula i glas koji joj je kazao da će mir naći ako pređe Jordan. Odmah je zato pošla ka manastiru Svetog Jovana na obali reke Jordan, gde se pričestila i prešla u arabijsku pustinju.
Hraneći se divljim rastinjem, u pustinji je provela narednih 47 godina, i to u molitvi i borbi sa iskušenjima i strasnim mislima. Godinu dana pred smrt svoj život ispričala je monahu Zosimu Palestinskom koji ju je sreo u pustinji, gde je i sam došao zbog posta.
Marija Egipćanka tada je bila potpuno naga, suva i nije ličila na ljudsko biće. Prvo se uplašila monaha, potom mu zatražila ogrtač, a on je kasnije primetio kako ona stoji iznad površine zemlje. Sledeće godine na Veliki četvrtak došao joj je opet i video je kako prelazi reku hodajući po vodi kao po suvom. Naredne godine pronašao ju je mrtvu. Iz njene poruke u pesku saznao je da je umrla godinu dana ranije, baš nakon što je on otišao od nje, ali telo joj nije istrulilo.
O njenom životu potom se prenosilo predanje, a kapela posvećena njoj nalazi se u Crkvi svetog groba u Jerusalmu.
Danas izgovorite molitvu kojom joj se obraća protiv bluda i greha.
Autor: Snežana Milovanov
