Ovaj svetac je odlučio da se odrekne svoje vere kako bi na dvoru dobio plemićku titulu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Jakova Persijanca, plemića koji je živeo u Persiji na dvoru cara Izdigerda krajem četvrtog i početkom petog veka.
Jakov je rođen u Klapi, u hrišćanskoj porodici. Međutim, iako je bio vaspitan u hrišćanskom duhu i imao ženu koja je hrišćanka, Jakov je odlučio da se odrekne svoje vere kako bi na dvoru dobio plemićku titulu.
Počeo je Jakov da se klanja raznim paganskim idolima, ne poštujući više ni jedan hrišćanski običaj, što je razljutilo njegovu suprugu, ali i majku, koje su mu uputile pismo u kome ga najgrublje osuđuju.
Shvativši da je napravio veliku grešku, Jakov je odlučio da izađe pred cara i prizna mu da je hrišćanin, te da se ubuduće neće klanjati raznim već samo jednom Bogu.
Car se posle ovog priznanja razbesneo i naredio da se Jakov ubije tako što će mu se odsecati delovi tela. Glava Jakova Persijanca i danas se nalazi u posebnoj kripti u Rimu, dok su mu mošti sahranjene u Portugaliji.
Na ovaj dan važno je izgovoriti besedu i setiti se niko nije bezgrešan, jer savršen čovek ne postoji. U tome i jeste veličina čoveka. Sveti Jakov Persijanac svojim primerom pokazao je da iskrenim kajanjem, čovek samo može da bude još veći.
BESEDA govori o čoveku savršenom:
Jedinstvo vere, braćo, i poznanje Sina Božjeg, Gospoda Isusa Hrista Spasitelja, sjedinjuje dva čoveka u jednog čoveka, hiljadu ljudi u jednog čoveka, i mnoge milione ljudi u jednog čoveka. Jedinstvo vere u Hrista Gospoda, i pravo pravoslavno poznanje Hrista Gospoda, sjedinjuje ljude jače nego krv, jače nego jezik, jače nego sve spoljašnje okolnosti i materijalne veze. Kad mnoge duše jedno isto misle, jedno isto hoće i jedno isto žele, onda su te mnoge duše kao jedna duša, jedna velika i moćna duša. Telesne razlike pri tome malo znače i malo se uzimaju u obzir. Tako jednolike duše zidaju se u čovjeka savršena, u mjeri uzrasta punoće Hristove. U savršenoj celini savršeni su i delovi. Svaka hrišćanska duša jeste deo čovjeka savršena.
J. Stanković
