U ovom delu Srbije Božić se slavi do 14. januara: Saznajte još neke od neobičnih običaja u našoj zemlji

Običaji poput pripreme božićnog hleba za domaće životinje, zajedničkog odlaska po badnjak i rituala koji uključuju tri dana bez čišćenja i nameštanja kreveta, ukazuju na povezanost ljudi sa prirodom, porodicom i verovanjem u simboliku Božića. Ovi običaji ne samo da čuvaju kulturno nasleđe, već i podsećaju na vrednosti zajedništva i brige za bližnje. Ovaj spoj vekovne tradicije i modernih običaja na jugu Srbije čini Božić posebnim praznikom, tokom kojeg se slavi porodica, zajedništvo i vera u bolju budućnost.

Badnje veče u Gadžinom Hanu: Hlebovi za svaki deo domaćinstva

U selima na području opštine Gadžin Han običaj je bio da domaćice za Badnje veče pripremaju bogatu posnu trpezu sa više jela poput posnih punjenih paprika i posnog pasulja, ali je bio običaj i da se mesi veći broj hlebova. Svaki hleb bio bi posvećen posebnom delu domaćinstva. Jedan bi bio posvećen kući, jedan životinjama koje su čuvali – kravama, ovcama, kokoškama, jedan vinogradu, jedan voćnjaku, jedan njivama na kojima su sejali žito i sadili kukuruz. Domaćice su figuricama napravljenim od beskvasnog testa ukrašavale hlebove tako da se moglo da vidi šta su predstavljali – kuću, žito, životinje. Hlebovi su bili različite veličine i ređali su se jedan na drugi, od najvećeg do najmanjeg.

Obavezni deo posne trpeze bila je pita sa kupusom koja se pravila u najvećoj tepsiji koju je porodica imala. Pred početak večere domaćin bi iznosio tepsiju sa tom pitom ispred kuće i ostavljao je do pred sam kraj večere. Deci bi govorili da je to večera za mladog Boga. Nakon što bi simbolično ponudili Bogu pitu, unosili bi pitu u kuću i svako od članova domaćinstva dobijao bi po jedno parče.

Večera se na badnje veče jela na podu na koji je stavljena slama. Počinjala je nakon što bi domaćin uneo u kuću džak sa slamom čestitajući ukućanima Badnje veče i poželevši im sve najbolje za Božić. On bi obišao sve prostorije u kući i u svaku bi bacio malo slame, a deca su išla za njim i pijukala poput pilića. Nakon toga bi seli na pod i započinjali večeru. Na stolu bi pored jela obavezno bilo u činiji žutog šećera, suvih šljiva, jabuka, krušaka i oraha.

U pirotskom kraju se po drevnim običajima na večeru pred Božić prizivali zlo, mečke, vukovi...

Dragoljub Zlatković, neumorni sakupljač narodnih umotvorina za Telegraf.rs govorio je drevnim običajima u pirotskom kraju a koji se tiču Badnje večeri i Božića. Ono što je posebno karakteristično jeste, po Zlatkovićevim rečima, prizivanje zla na večeru na Badnje veče.

- Po drevnim običajima, koji su se donekle i održali, priziva se Džerman, ili zlo na večeru, a sve sa ciljem da tada dođu i da tokom godine ih nema. U nekim delovima ovog kraja prizivaju se i vukovi, mečke, gavrani, zavisi u kom kraju sa kojim zverima su imali probleme - govori Zlatković.

Na Badnje veče bi se na drvniku, ispred kuće, iznosila hrana najpre za ova mitska bića i zveri.

U pirotskom kraju ima naročito mnogo običaja tokom Badnje večeri i Božića, o čemu detaljno za Telegraf.rs govori Zlatković.

Mesto običaja među godišnjim običajima, on je prvi, najvažniji, najviše se praznuje, sa najviše radosti. Za Uskrs već pomalo nema vremena, počeli su poljski radovi i tako dalje. Ovo je, zapravo, najvažniji praznik. On se najviše održava od svih praznika. Održava se zbog toga što je to praznik koji unosi veselost u kuću. Veze sa ognjištem, veze sa decom, stari se prave deca, ponašaju se dečije, deca postaju ozbiljnija. Sve to je jedna igra, neprekidna igra, koja traje danima, traje više dana.

Božićni praznici počinju sa Injatovim danom, 2. januarom, pa traju zaključno sa Novom godinom, Vasilicom, 14. januarom. I u tom vremenu se mnogo toga događa.

- Postoji, dakle, jedan redosled običaja. Ovako, samo ću govoriti o Badnjem danu. Badnji dan, uoči Badnjeg dana, 6. januara, prema opštem obrascu, govoriću kako je bilo. Idemo uoči Badnjeg dana po badnjak u šumu, donosi se, postoje neka pravila kako i šta uraditi sa badnjakom pre nego što se donese. On se donosi u kuću. Žene ustanu rano, još u ponoć, možda kada počinje Badnji dan, i počinju da mese u kući, mese kolače, ono što će davati deci. Mese pogače, treba da se napravi i umesi 9 ili 12 različitih pogača za večeru i za taj dan.

I tada sve kreće. Domaćin može da napravi prvu podlazu, da podlazi svoju kuću. On rano dolazi, prenesti žene da ustanu da mese, on ulazi i kaže „Dobro jutro“ i tako dalje, i blagoslovi kuću. Mada se obično čeka da podlazi neko sa strane, da učini prvu posetu.

Neko ko je poželjan, ko je srećan, kome niko nije umro skoro, ko je uspešan, ko je dobar po duši. Šta dalje dolazi? Dolaze koledari. Koledari počinju gotovo u ponoć, zavisi koliko je selo „gladno“ tog običaja, što su više željni, počinju ranije.

Počinju da idu od kuće do kuće u nekoliko grupa koledara, ili ako je selo malo, jedna grupa ide redom po selu. Ako je više grupa, dešavalo se da se potuku. Nekada su se tu dešavale razmirice. U ovo novije vreme, u moje vreme, nisam čuo da se tuku. Onda idu, posle koledara, koji dobijaju poklone, sedaju na zemlju, blagosiljaju, nose „šumku“ – šumka znači sreću, sa njom se vrti u ognjištu, govore: „Bože, daj ovo, Bože, daj ono“ i tako dalje.

Zatim, priziva se i zlo kako bi se oteralo i obezbedila zaštita doma. Deca i odrasli imitiraju različite životinje – npr. pevaju kao petlovi, mukaju kao krave, bleje kao ovce. Veruje se da ovi zvuci donose plodnost i sreću stoci, ali i rasteruju zle duhove. U kuću se izgovaraju reči poput: „Beži, zlo, beži daleko, da se ovde ne vraćaš!“ Ovi rituali dodatno simbolišu zaštitu porodice i imanja.

Šta je sledeće po redu? Sledeće je priprema. Tokom celog dana se pripremaju jela za Božić i za Badnju večeru. Predveče, žene iznose na groblje ono što će biti na Badnjoj večerskoj trpezi. Iznesu po nešto, u simboličnim količinama: malo pasulja, malo voća, malo ovo, malo ono, nešto od pogače, neki kravaj.

Dalje, u sumrak se slama za sedenje unosi u kuću za večeru. Unosi se i badnjak. Priprema badnjaka za unošenje, i samo unošenje badnjaka, takođe ima simboličan značaj. Deca se uhvate za dedu koji nosi badnjak i idu za njim kao pilići za kvočkom, pevajući. Domaćica stoji na pragu i baca žito preko njih, simbolično za rodnost.

Kada unesu badnjak, prostire se slama, priprema sve, postavlja večera. Sedi se na zemlji, u čarapama, čekajući da domaćin ili domaćica iznese pogaču sa simbolima. Na njoj su često novčić, slama ili drugi predmeti za proricanje sudbine ukućana.

Na kraju večere, spaljuje se slama iz kuće. Delovi badnjaka se koriste za pravljenje krstića koji se postavljaju iznad ulaza u štalu, na pragove kuće i druge simbolične tačke. Sve to je u funkciji zaštite kuće i ukućana tokom cele godine.

Ujutru na Božić, deca prvo ljube ikonu, a potom se doručkuje hrana od Badnje večeri. Masnija jela dolaze kasnije za ručak. Svi običaji imaju za cilj da obezbede sreću, rodnost i napredak tokom naredne godine-kaže Zlatković.

Običaji na jugu Srbije: Božićni hleb za krave i nenameštanje kreveta tri dana

Božić je praznik za koji se u Vranju i na jugu Srbije vezuju različiti običaji, od kojih se mnogi, čak i u 21. veku i dalje praktikuju. Glavni obredi za ovaj praznik, isti su u svim krajevima, ali oni manje poznati razlikuju se. Tako na primer u selima oko Vranja i Bujanovca, tamo gde još ljudi čuvaju krave i drugu sitnu stoku, domaćice mese tzv. božićni kolač namenjen upravo domaćim životinjama.

- Reč je o običnom hlebu, koji se daje životinjama. Kada smo bili deca štale su bile pune životinja. Ujutru na Božić majka bi odlazila prvo kod krava, izgovarala se zdravica ili neka vrsta molitve za njihovo zdravlje, presecao božićni kolač i svakoj kravi, davala je i parčad tog hleba da pojede. Isto smo im za zdravlje, na rogove stavljali sveće da molo gore. Otopi se vosak i sveća zalepi na rog. Ovaj običaj sa svećama se vremenom izgubio, ali i danas domaćinstva koja imaju stoku, obavezno mese i kolač za njih. Takođe, prlikom ukrašavanja božićnjeg kolača, obavezno se stavljaju i figurice krava, svinja, ovaca, koje se prave od testa. Znam domaćice koje nisu vične pri izradi tih ukrasa, ali umesto toga, na kolač stave loptice od testa koje simbolizuju životinje - priča Gordana Nastić, poljoprivredni novinar iz Vranja.

Ovim činom, dodaje ona, domaćin ustvari pokazuje značaj koji domaće životinje imaju za njega. To je naročito bilo ukorenejno u ranijim vremenima, kada su porodice sve same proizvodile i egzistencija im je upravo zavisila od zdravlja stoke i drugih domaćih životinja. Takođe, u okolini Bujanovca, ima dosta ovakvog istog nasleđa, kaže Stefan Stojanović, profesor iz sela Lopardince.

- Ono što je za naše selo specifično za Božić je sam odlazak po badnjak. Ustalilo se da svi zajedno idemo po badnjak, tačnije po grupama. Ta naša sloga i očuvanje nasleđa, baš se ogleda na Božić i kada su seoske slave i litije. Božić je početak godine pa se obraća pažnja na sve, jer se veruje, kako se tog dana počne, takva će biti godina. Ako pada sneg ili kiša, biće rodna, ako se i životinjam da božićni kolač za zdravlje, biće zdrave i td - priča Stefan.

Sunčica Ilić iz Vladičinog Hana podseća da se na Božić unosi slama u domaćinstvo, koja se ne dira tri dana.

- Čistimo kuću jer posle tri dana je običaj da se ne mete, nit usisava. Čak se ni kreveti ne nameštaju, ništa se ne dira. Ne rasprema se trpezarijski sto, gde se večeralo i jelo za Badnje veče i Božić. Takođe, vodi se računa ko će biti polažajnik, jer se veruje da od toga kakav je čovek, takva će biti godina za to domaćinstvo. Ako je dobar, biće srećna, ako je nekii baksuz, sve suprotno od toga. Takođe, veruje se da se prvog dana Božića, sem u crkvu ne ide nigde, pa većina domaćinstava, to i poštuje - kaže ona. Za Novu godinu ima manje običaja i oni su novijeg datuma. - Mi kao deca nismo proslavljali Novu godinu. Bila je to noć kao i svaka druga. Čekali smo Božić za sve dobro, poklone, hranu i td. Bila je oskudica, pa su pletene čarape bile pravi dar, a meso i kocke šećera, poslastica. Tek negde osamdesetih poičelo se sa proslavama Nove godine, malo bučnije i galantnije. Tako se za Novu godinu ustalio običaj da se obuče nešto cveno, na radost, kao i to da ko vam te godine prvi uđe u kuću, takva će biti godina. Isto je zaživeo i običaj da se 1. januara ne ide nigde, sad da li od mamurluka ili zbog sujeverja, to je sve individualno – smatra Ilićeva.

Autor: Marija Radić