Za beskućnika Bratislava Stojkovića iz Niša ledena grobnica je godinama bilo toplo utočište, a onda se čulo za njega i dobio je neočekivanu pomoć.
Beskućnik Bratislav Stojković godinama je živeo na starom gradskom groblju u Nišu. Ledena grobnica za njega je bilo toplo utočište.
Od zime, snega i hladnih ulica Niša, svako je veče bežao u svoj dom - mračnu grobnicu u kojoj su bila tri mrtvačka sanduka.
A onda se desilo čudo! Jedna slučajna fotografija nakon koje je usledio i dokumentarni film promenili su mu život iz korena!
- Kosti mi ne smetaju, ali povreneno se živi bune što sam tu - rekao je Bratislav za jednu emisiju.
Prvih nekoliku godina, kako je ispričao, bilo je jezivo spavati pored martvačkog sanduka, onda nakon toga ni mrak, ni noćna tišina na groblju - nisu više bile problem:
- To su samo koske, ništa više. Oni ne mogu više nikog da uplaše. Samo ko je sujeveran, nikog više... A ja koske ne diram, ne skrnavim... Ne skrnavim ni grob, samo sam pored njega.
Bratislav je, kako su još 2013. mediji pisali, postao beskućnik kada su mu otac i kuća izgoreli u požaru 20 godina pre toga.
U galeriji ispod pogledajte u kakvim uslovima je Bratislav živeo godinama.
- Noću je hladno, ali šta ću, uvečem se pod jorgan i ćebe i toplo je. Kada izlazim moram da vodim računa, jer ljudi se plaše. Ako mi se žuri, moram da sačekam - ispričao je Bratislav.
Na starom gorblju u Nišu poslednji put sahrane su bile 1971. godine, a Bratislavova adresa bila je porodična grobnica Pešića, čiji su najbliži sahranjeni davne 1945. godine.
Bratislav je tada imao majku, polusestru i prijatelje, ali je velio da ne želi da im smeta. Nije imao ličnu kartu ni zdravstvenu knjižicu i nije hteo u prihvaitilište, jer je, kako je tvrdio, ovde imao svoj mir.
- Na početku je bilo teško, sada nije. Desi se neka prehlada, grip, ali ima leka, malo limun i neki čaj - ispričao je tada z amedije.
Hranio se najčešće iz kontejnera. A onda jednog dana slučajni susret sa fotoreporterom Sašom Đorđević promenio je njegov život. Svi su čulu za njega! Đorđević je fotografisao Bratislava i napravljenu fotografiju prosledio kolegama u Frans presu.
- Tri, četiri dana posle toga su odreagovali i tražili su kompletnu priču. Posle toga su već zvali iz drugih agenicija kolege da ih povežem i odvedem do Brace - ispričao je svojevremeno Đorđević.
Đorđević je zajedno sa grupom autora snimio dokumentarac "U kući sa mrtvima", inspirisan Bracinim životom.
Ovaj film pogledao je i Podgoričanin Sead Ćelić, koji već decenijama živi i radi u SAD. Čim je odgledao film, odlučio je da pomogne Bratislavu.
- Sead Ćelić je poslao novac da mu se kupi garderoba, uplaćena su mu dva obroka dnevno u ekspres-restoranu, a u toku je sređivanje lične dokumentacije, jer Bratislav nema ni ličnu kartu. Kad to završimo, moći će da se prijavi za socijalnu pomoć i narodnu kuhinju. Angažovali smo advokatsku kancelariju koja će mu pomoći u obezbeđivanju dokumentacije kako bi pokreneo ostavinski postupak - rekao je za Novosti Gradimir Nikolić, producent filma 2016. godine i dodao da su priželjkivali da se pojavi neko poput Seada.
Bratislav je prihvatio pomoć sa drugog kontinenta jer u tom trenutku više nije pamtio dane kada je imao redovne obroke i čistu garderobu.
- Život je čudan i ja sam navikao na to - rekao je Bratislav tada.
- Još čudnije je kada posle toliko godina obučete novu i čistu odeću. Brzo sam zaboravio i na ukus hrane iz kontejnera koju sam godinama jeo. Skoro da sam se pomirio da ću okončati život među ovim limenim sanducima i kostima, kad se pojavilo svetlo u mom životnom tunelu.
Stojković je za Novosti priznao da se bez pomoći filmadžija i Seada ne bi nikada snašao. Rekao je da nije lenj i da bi se prihvatio posla, jer je nekada bio cenjen moler, i da sanja da opet radi taj posao i popravi uništeni dom.
Dobrotvor Sead Ćelić rekao je tada da nije bogat čovek, ali da ima dovoljno i za život i da pomogne Bratislavu.
- Ne mora se biti bogat da bi pomogao drugome. Potresla me je njegova životna priča i nisam mogao da se smirim dok nisam našao način kako da mu pomognem. Podržala me je i porodica, i to mi je još veće zadovoljstvo - rekao je Sead.
Međutim, mnogo je vremena prošlo od tada. Malo se vesti o Bratislavu pojavilo od tada, ali svi koji su pomno pratili ovu priču od srca se i danas nadaju da je Braca našao svoju sreću.
Autor: Snežana Milovanov
